Fabrika obuće na Bunuševcu, u koju je država uložila 11,25 miliona evra, svečano je otvorena uz sadejstvo predsednika srpske vlade Aleksandra Vučića i gradonačelnika Vranja Zorana Antića. Incidenata nije bilo.

Fabrika obuće Geox uspešno je otvorena. Bez stranačkih čarki. Sve je bilo pod kontrolom iako je, šaputalo se po gradu, stvorena ozbiljna fertutma oko protokola: naprednjacima, tj Vučiću lično, navodno se nije dopalo to što je najavljen Dačićev dolazak, to što će Antić da seče vrpcu, što se socijalisti u sve petljaju i tako redom. Kažu da je zbog toga u poslednjem trenutku organizaciju u svoje ruke preuzelo rukovodstvo Geox-a, pa je zabava na kraju ipak imala srećan kraj.

Ispred nove fabrike bilo je, po proceni autora ovih redova, oko dve hiljade ljudi, skupljenih sasvim spontano na poziv SNS, uz primetnu količinu stranačkih insignija. Nosili su veliki transparent na kojem je pisalo “Vranje je za Vučića” i desetak naprednjačkih zastava. Ti ljudi stajali su mirno i dostojanstveno i čekali šefa stranke i predsednika Vlade Aleksandra Vučića: nije se čulo “uaa novinari, uaa lopovi, uaa bando crvena”, a nije bilo ni drugih šarmantnih povika koje ovih dana čujemo od ljudi koji se spontano okupljaju na raznim svečanostima po Srbiji.

Sa strane je stajala grupa vranjanskih funkcionera SPS, i takođe mirno i dostojanstveno čekala da dođe premijer.

Onda se na nebu iznad Vranja pojavio helikopter, a nedugo zatim na lice mesta stigao je predsednik Vlade sa ministrima i pratnjom. Masa ga je spontano pozdravila, a on je, kako to biva u sličnim prilikama, spontano stao da se pozdravi sa ljudima, a sa pojedinim i da malo porazgovara.

Kada je ušao u krug fabrike, Vučić je sa vlasnikom Geox-a razmenio nekoliko prigodnih reči na engleskom, a onda poljubio ruku vladici vranjskom Pahomiju. Tada su se približili Dačić, Antić i ostali socijalisti, pa je svečanost mogla da počne.

Onda su u ruke lagane makaze uzeli premijer Srbije, gradonačelnik Vranja i predsednik Geox grupe Mario Moreti Polegato i zajedno presekli vrpcu.

Tada je usledila jurnjava kroz pogon, kako već to biva u sličnim prilikama, a Vučić je s vremena na vreme zastajkivao da bi se porazgovarao sa proleterima. Jednog je čak i upitao: Možeš li da stojiš, Aleksandre? Mogu, kaže ovaj, imam nove cipele. I tako.

Onda su govor održali g. Polegato, italijanski ambasador u Srbiji g. Đuzepe Manco, pa gradonačelnik Vranja i premijer. Svi su govoril fino i pristojno, nadasve kratko, pa dobili aplauz od radničke klase, ali je Vučić morao malo da zabiberi. Rekao je spontano da ovi što mu ne aplaudiraju mora da su političari, ali da za izgradnju fabrike nije zaslužan ni SNS, ni SPS, ni DS, nego država i građani. Molim lepo.

Novinari su se ponadali da će možda da izvaćare predsednika Vlade, da ga nateraju da opljune po neprijateljima, ali ih je on, posle slikanja sa radnicima, ljubazno odbio i za pitanja o radu Vlade uputio na Dačića.

Teško da je neko od kolega mogao da pita nešto potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova, jer su odmah svi uvaženi gosti pohitali ka jednom od izlaza. Tu je neko iz protokola Geox-a stao pred novinare i obavestio ih da je svečanost završena.

Vučića je napolju opet dočekala masa, koja se beše malko razredila. On je opet porazgovarao sa ljudima i održao kraći govor, u kojem je naveo da Srbija nije Beograd i da Vlada mnogo brine za Vranje.

– Vidimo se za mesec dana kada ćemo da položimo kamen temeljac za novu fabriku – poručio je Vučić, kojeg su prisutni ispratili spontanim aplauzom, ostajući u nadi da će nekog posla biti i za njih.

Zoran Radulović