Obožavaoci teorija zavere kažu da je nakon prošlogodišnjeg „Oscar so white“ ove godine red da bude „black“. Tvrde to na osnovu nagrada za film, mušku i žensku sporednu ulogu. Ja? Kako god bilo, meni je drago što najbolji film nije Tra La La.

Piše: Srđan Dimitrijević


 

Najveća, najiščekivanija, najvažnija, najpoznatija, najveličanstvenija, najdodela filmskih nagrada bila je onakva kako i dolikuje pravom američkom spektaklu. Najtipično holivudska! Program je uživo prenosilo, kako to reče voditelj, dvesta pedeset zemalja sveta, koje ih sve mrze. Oh, kako iskreno i skromno, kao i sama ceremonija.

Precenjena glumica i predsednik

     Domaćin Džimi Kimel (Jimmy Kimmel) je izabran sa zadatkom da bude duhovit i zajedljiv. I bio je. Doduše, ne uvek, ali to je možda samo utisak zbog izuzetno lošeg komentatora, tj. simultanog prevodioca RTS-a. Kimel je od samog početka prozvao, ni manje ni više, Donalda Trampa: najpre sarkastično, kako je zbog njega Amerika podeljena, a ujedinjenje nemoguće, zatim o granicama i zidovima, koje film ne poznaje i ruši, pa do redovnog oglašavanja ’predsedničkim porukama’ na tviteru. Čak mu je uživo tvitovao pitajući ga da li je budan.

     Tu sam, samo na časak, pomislio šta bi bilo da na dodeli filmskih nagrada srpske akademije, voditelj prozove našeg vođu. Uf…. Srećom, setio sam se da mi nemamo takvu manifestaciju i da je moje samo da pišem o filmu.

     Nezaobilazna tema je bila i Meril Strip. Naime, Tramp je nedavno za nju izjavio da je „precenjena zvezda“! Iz nekoliko savršeno plasiranih aluzija i komentara, jasno se videlo šta većina ’filmskih radnika’ misli i na čijoj su strani.

     Na tapetu je bila i osporavana odluka taze predsednika o zabrani ulaska emigrantima iz pojedinih zemalja. E, tu je đavo odneo šalu. Zezanje je u tren postalo ozbiljna politička poruka svetskog značaja.

     Naime, nagradu za najbolji strani film dobilo je iransko ostvarenje Trgovački putnik (The Salesman) režisera Ašgara Farhadija (Asghar Farhadi). On nije došao bojkotujući dodelu zbog Trampove uredbe. U njegovo ime, statuu je primila Anušeh Ansari (Anousheh Ansari), prva iranka u svemiru, koja je pročitala njegov govor i saopštila njegovu poruku.

Oskar Vranje Srđan Dimitrijević

Anušeh Ansari čita poruku iranskog reditelja Ašgara Farhadija

Gluma slavi život

     Sama dodela, a naročito zahvaljivanje na nagradama, je nešto što je viđeno nebrojeno puta. Uručivanje ima svoj ustaljeni red, a govori dobitnika su ograničeni. Vremenski, ne i sadržajno. Većina se zahvaljivala akademiji, mami, tati, očuhu, kolegama, supružnicima, učiteljicama, tetkama, familiji, tek rođenoj deci … Ema Stoun je čak rekla kako neće poimence nikoga da pominje, ali će svakoga posebno da pronađe i da mu se zahvali. Svima sa odjavne špice?!? O, da!

     Jedino je Vajola Dejvis (Viola Davis) bila malkice drugačija. Imala je veoma emotivan govor. Na stranu što mislim da se dobrano pripremila i da je pomalo glumila, ali rekla je – uvek bi bila ovo što sam, jer je gluma jedino zanimanje koje slavi život. Slažem se i poštujem.

     Nemam nameru da svakog dobitnika pojedinačno pominjem. Podatke o tome možete naći. Reći ću samo da je Kolin Etvud (Colleen Atwood), više nego zasluženo, dobila svog četvrtog Oskara za kostimografiju. U poređenju s njenim, kostimi za La La Land izgledaju kao haljinice iz kineske robne kuće.

     Dobro, kad spomenuh La La, jasno je da mi se nije dopao. Ne krijem! Ali jeste kamera (Linus Sandgren), pa i scenografija (David Wasco i Sandy Reynolds-Wasco). Linus me je svojim majstorstvom držao tokom filma, a bračni par Vasko je uspeo da dočara Los Anđeles od pre više od pola veka. O tome sam pisao i ne sporim ih kao laureate. Nagrada za originalnu filmsku muziku? Mjuziklu? U redu. Tako treba. Nagrada za pesmu? Pa bile su dve za isti film? Ajde i to prihvatam. Ali ostale Oskare…

Oskar top fajv ili dva od pet

     Da parafraziram Orvelovu rečenicu iz Životinjske farme: svi su Oskari značajni, ali neki su značajniji od drugih. Postoji pet ’glavnih’ nagrada: film, režija, scenario, glavna muška i ženska uloga. Ako je tako, pogodio sam dva. Kejsi Aflek za glumu i Kenet Lonergan za scenario. Ako ste gledali Mančester na moru znate, ili kada ga odgledate, shvatićete na šta mislim. Zaslužili su!

     Pisao sam da je Izabel Iper maestralna i neponovljiva u filmu Ona, ali i to da je francuskinja, da glumi na francuskom te da će, iako moj favorit, teško do nagrade. Meril Strip je izuzetna u ulozi Florens, zato je dvadeseti put nominovana, ali kad je Tramp prozvao, a ona mu se javno suprotstavila, rekoh – Meril, pozdravi se sa nagradom. Nisam ni pomislio da će Oskara za glavnu žemsku ulogu dobiti Ema Stoun. Šta vam je? Ko to glasa? Znate li vi kada je glumica loša? Kad se vidi da glumi! Pa, jeste li je gledali? Zaboga, ona preglumljuje!

     Ipak, najveće mi je razočaranje nagrada za režiju. Pored onih koji su zaista režiseri i onih koji stvarno umeju to da rade, dodelili su nagradu plagijatoru? O kojoj Dejmijenovoj režiji pričamo? On u La La samo ponavlja scene iz prelepih mjuzikla i antologijskih filmova! On kopira! Šta je to režirao? Da li ste uopšte videli film? Gde su tu Denis Vilnev, Beri Dženkins, moj favorit Kenet Lonergan, ili barem Mel Gibson koji je za Dejmijena ’bejbifejs’ Šazela režiser, bre. Da ne psujem.

A za kraj – katastrofa

     Došao je i taj trenutak koji sam čekao do šest ujutru. Proglašenje za najbolji film. Izlaze Fej Danavej (Faye Dunaway) i Voren Biti (Warren Beatty) da saopšte dobitnika. Ukazana im je čast, jer je pedesetogodišnjica od premijere njihovog antologijskog filma Boni i Klajd. Volim taj film, volim Fej, ne i Vorena, ali bilo mi je stvarno drago što su se setili i tako matore ih pozvali. Biti otvara koverat, gleda, pa sklanja, odugovlači, rasteže. Fej čita: Oskara dobija – La La Land!

     Auh… Znao sam, majke mi sam znao! Jao, šta uradiste (ja sam tipovao za Mančester na moru i Dolazak), pored devet filmova, od kojih je svaki bolji? Katastrofa! Baš jeste! Pa i Semjuel Džekson je rekao da je odgledao samo dvadesetak minuta La La filma. Kako vas nije sramota? Zaista nije zaslužio titulu. Nikako! Strašno! Dok sam tako svašta mislio i govorio dogodila se prava katastrofa! Čekaj! Vejt! Greška! Greška! Mistejk … Vrati Oskara! Vrati! Pravi dobitnik je Mesečina (Moonlight).

Oskar Srđan Dimitrijević Vranje

Nije šala: Džordan Horovic (La la Land) predaje Oskara Beriju Dženkinsu (Moonlight)

     E, sada stvarno nisam mog’o da verujem. Je li ovo šala? Prvo sam mislio da sam umoran zaspao jer je već svanulo. Onda rekoh, ipak je to Holivud, možda je namešteno kako bi bilo nesvakidašnje. Svašta mi je padalo na pamet. Ali, gužva na sceni, predaja statua i „promena dobitnika“ uveriše me da ne sanjam. Pa ko je ovde lud? Akademija? Organizatori? Dementni Voren ili senilna Fej? Ja? Kako bilo, najbolji film na ovoj dodeli je Moonlight.

Oscar so Oscar

     Obožavaoci teorija zavere kažu da je nakon prošlogodišnjeg „Oscar so white“ ove godine red da bude „black“. Tvrde to na osnovu nagrada za film, mušku i žensku sporednu ulogu. Voren se vadi da je video grešku, ali nije znao kako da reaguje. Dobro, ima osamdeset godina. Fej ne progovara i ne pravda se. Svakako, ona je dama. Ja? Kako god bilo, meni je drago što najbolji film nije Tra La La.