U danima kada granica za odlazak u penziju ide prema magičnoj cifri od 70 godina, kada radnici mučenici sa najvećim beneficijama ne mogu da izađu u penziju pre, recimo, 55. godine života, neko se dosetio da najvitalniji deo stanovništva, zdrave i prave sportiste, penzioniše u 40. godini!

Piše: Dragoljub Stevanović

Moram da priznam da sam se ulenjio u vezi ove moje kolumne, valjda summer time, umor, šta li je, a i nešto nisam ni imao inspiraciju, niti sam je tražio, ako ćemo do kraja iskreno. No, život u Srbiji se pobrine da te izvede iz takta, da opsuješ sve po spisku i dođeš do inspiracije kad joj se najmanje nadaš: u sred praćenja Olimpijade! Dobro, ne baš u sred, nego odmah po završetku.

Kad su se “Baksuza” otarasili, ostvarili istorijski uspeh

Bila Olimpijada, prošlo bez terorističkih napada, što je po meni, najvažnije; naši se “opravili” kad su se “Baksuza” otarasili, ostvarili istorijski uspeh – čak osam medalja, što je samo dve manje od “nesportske” Hrvatske (pu!) nacije!

Moglo je i bolje, ako mene pitate, neki naši sportaši su se bili “vusrali” kad je najvažnije bilo, što bi braća Hrvati rekli, ali dobro, ne treba im bilo šta zameriti niti zakerati, jer su, realno, oni najbolji i najvitalniji deo našeg društva. A i nije normalno da im zakeraju ljudi poput mene, kojima uspon stepenicama do trećeg sprata predstavlja ekstremni sport! Neka su naši sportisti živi i zdravi, i neka nas i dalje raduju svojim sportskim uspesima, ne samo na Olimpijadi.

O političarima je ovde reč, dame i gospodo, o tim pijavicama koje će svoj rejting isisavati iz ovih medalja, dok sve one ne postanu govnjive, da prostite! Svesno i smišljeno ti manupulatori decenijama grade idolopokloničke kultove oko naših sportista, ne bi li se i oni ogrejali na njihovim sjajnim odličjima!

Znam ja da se to radi u celom svetu, nisam u saksiji rastao, i nemam ništa protiv kada bogati pojedinci ili bogate privatne kompanije sponzorišu sportiste, ne bi li podigli svoj rejting ili izreklamirali svoje proizvode. Njihovi novci – njihova volja, a vi ako ste spremni da pijete koka kolu zato što to vaš sportski idol na reklami radi, ne mareći za rizike po vaše zdravlje, ili ako mislite da ćete biti Novak Đoković ako kupite Uniqlo opremu – bujrum!

Olimpijada ili kako naši linguri to rade našim parama

Ali ovi naši linguri to rade našim parama, eeej, jeste li svesni, ljudi, koliko oni naših para daju za “kićenje” sportista i podizanja sopstvenog rejtinga, jeste li se sabrali koliko koštaju ti lovorovi venci?! Ma ne mogu da se smirim, sad sam slušao na vestima i još se tresem sav!

Pre Olimpijade su nam saopštili da će naši osvajači medalja biti nagrađeni izdašnim količinama “evara”, dobro, onaj što stalno laže slagao je i tom prilikom da su to najveće nagrade u okruženju, pa i među najvećim u Evropi (što je laž, više su davali Bugari, Mađari, Rumuni…) i ja sam se na jedvite jade nekako pomirio s tim.

Jer, ko u ovoj državi biva nagrađen za bilo kakav uspeh u drugim, mnogo značajnijim društvenim delatnostima, koji naučnik, koji umetnik, koja majka sa 7, 8 ili 10 deteta… ko?

No, dobro, ko uspe biće nagrađen, i to: 45.000 evra u individualnom, a 40.000 evra u kolektivnom sportu za zlato, za srebro 30.000 i za bronzu 25.000 evra, i to za sportiste i glavne trenere! Prevedeno na uspeh koji su ostvarili naši olimpijci ovog avgusta, to iznosi neverovatnih 1.945.000 evra! Neću da pričam o tome koliko smo svi mi, kao poreski obveznici uložili u pripreme svih naših sportista, jer, koliko čujem, dok kucam ovaj tekst, jedan se sprema da na jednoj od svojih čuvenih konferencija za novinare iznese, slavodobitno, i te podatke, kao da ih je on lično davao iz svojih prepunih džepova!

Šta Španovićka, koja je u stanju da preskoči dužinu kamiona, da radi sa 111.000 dinara?!

Ono što je mene izbacilo iz koloseka, kao Vučića kritike na Tviteru, jeste činjenica da će naši najuspešniji olimpijci, kad napune 40 godina, svi lepo u penzije, koje će iznositi: za zlato oko 166.000 dinara, za srebro oko 135.000 i za bronzu oko 111.000 dinara (according to Dnevnik TV Pink… a pošto je na Pinku objavljeno, znači da se time vlast hvali!). Par primedbi, ako dozvole ovom gunđalu.

Prvo, ko je odredio da to bude od 40. godine? U danima kada se svi bore da zadrže stalno povlačenje granica za odlazak u penziju prema magičnoj cifri od 70 godina, kada radnici mučenici sa najvećim beneficijama ne mogu da izađu u penziju pre, recimo, 55. godine života, neko se dosetio da najvitalniji deo stanovništva, zdrave i prave sportiste, penzioniše u 40. godini!

Drugo, kako i kojim metodama obračuna dođoše do ovih cifara?! Prosečna penzija u Srbiji je nešto iznad 24.000 dinara, najviša cirka 111.000 dinara, prosečna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu se kreće oko 60.000 dinara, pa izvinˈte, šta će, recimo, Štefaneku 166.000 dinara svakog meseca?! Šta će Španovićka u 41. godini, još uvek mlada, zdrava i, dozvolite, lepa, u stanju da preskoči dužinu celog kamiona, da radi sa 111.000 dinara?!

Ne budem lenj, uzmem pa izračunam (izvinjavam se zbog eventualnih grešaka u računici, nisam imao sve podatke, a i radi se sa aproksimacijama više varijabli): penzije naših olimpijaca će sve nas poreske obveznike koštati cirka 25,6 miliona evra!