Domaći žurnalizam je, generalno gledano, trenutno na nivou jednoćelijskog organizma, i to parazitskog, a priča o propadanju je duga, mračna i bolna.

Otišao sam na protest novinara kao na radni zadatak. Jedino tako sam mogao sebe da nateram da posetim pomenuti hepening, koji je u ponedeljak održan po drugi put u Vranju.

SEĆATE LI SE BRANKICE?

Ne znam šta je tužnije: povod zbog kojeg se ta “žurka” organizuje ili oni koji su tamo došli da brane čast profesije. Gledajući prisutne, pitao sam se zašto ovakav protest nije organizovan diljem Srbije pre nekoliko godina zbog Brankice Stanković, koja je za srpsko novinarstvo uradila više nego svi mi ostali zajedno. Ta žena sada živi u kućnom pritvoru, uz policijsku stražu, i ne može da se bavi svojim poslom. I, koliko je meni poznato, zbog toga niko nije podneo ostavku, niti su do tamnog i ladnog došli oni koji su bili predmet njene pažnje, odnosno emisije Insajder.

Pitao sam se zašto bratija nikada nije istrajala zbog nje i rekla – to tako ne može! Šta ih je, dođavola, sprečilo da bez odstupanja podrže najvažniju srpsku novinarku, onako masovno, džilitajući se ispred Vlade i lokalnih samouprava?

No, pomislio sam, možda će Zlatija da se pozlati i postane simbol novinarskog prkosa, ali sam se onda setio da smo na lokalu već imali sličan slučaj, odnosno da i mi imamo našeg batu, koji se poneo prostački prema novinarki gradske televizije. Šta je bilo posle? Nikakvog protesta nije bilo, a lokalni medijski moguli dobijaju pare za reklamu od tog batice, čiju smenu nisu tražili. Za novogodišnje praznike su nam, zabave radi, saopštili da je naš batica vema moćan i da, pazi sad, “živi tiho, gotovo tajno, ali radi vrlo uspešno”.

Zar vam to ne izgleda kao seksualni atak na mali mozak?

GRADE NIJE DOŠAO

Onda pogledam unaokolo i vidim da među prisutnima ima i onih koji su tokom čitave karijere (hm, karijere) radili po diktatu partijskih funkcionera ili gradskih otaca, oni koji su se češće bavili propagandom nego novinarstvom, a sve zarad penzionog, zdravstvenog i redovne plate. I sada, dok su u limbu, dok traže novog poslodavca, rešili malo da protestuju. A, iz aviona se vidi da će, kada im neko ponovo omogući trampu savesti za parče ugodnosti, za novinarstvo i čast profesije da daju tuki, kao i devedesetih.

Šta tek reći o vlasnici televizije, iza koje stoji partija u koaliciji sa Dačićem i Vučićem?

Falilo je Grade, legenda neovisnog novinarstva na jugu Srbije, da održi govor, jer mu retorika ovih dana ide od anđela, da objasni suštinu, pa da se raziđemo prosvetljeni. Dobro, nedostajali su mi i drugovi Siniša i Zuja.

Na kraju pitam sebe: ko koga, ustvari, ovde zajebava?

Hoću da kažem da je domaći žurnalizam, generalno gledano, trenutno na nivou jednoćelijskog organizma, i to parazitskog, a priča o propasti je duga, mračna i bolna. Jedan od razloga za to je što su srpski novinari u poslednjih petnaest godina propustili stotine prilika da se izbore za dostojanstvo profesije, da pokažu da se za nešto pitaju i da su ovom društvu potrebni. Zato je Brankica Stanković simbol naše nesreće. Ako nismo bili solidarni zbog najbolje među nama, onda kada je to bilo najpotrebnije, šta smo drugo mogli da očekujemo nego da neki đilkoš iz vladajuće nomenklature, pre ili kasnije, kaže da voli novinarke koje lako kleknu?

LOPTA JE UVEK U NAŠEM DVORIŠTU

Pitam se kako moje drage kolege još uvek ne shvataju da ne kleče, nego da puze, laze, gmižu, šta god, i to odavno? Posebno mi ide na živce to što je neko sada uvaljao priču da će protest povodom Gašićeve smene nešto da promeni iako je jasno da nam se Vučić ruga u lice, dok sprema svog Batu za visoku partijsku funkciju.

Pitanje je zašto novinari godinama gutaju laž o tome da će im sloboda biti predata na tanjiru čim padne Sloba, tj. kad ode Koštunica, Tadić, ili kad vide leđa Vučiću… Kako ne razumeju da sve vreme samo neke pare menjaju vlasnike i da oni nikada nisu među srećnim dobitnicima, a da sve drugo ostaje isto? I da se problem ne može rešiti kretenskim protestima za smenu ministra, nego temeljnim čišćenjem sopstvenog dvorišta.

Zoran Radulović

2 komentara

  1. Mikica

    Prilično bolestan tekst, baš kao i autor mu.

    • Zoran Radulović
      Zoran Radulović

      Fala Mikice, da si živ i zdrav.