Nismo želeli ni u kakve predizborne koalicije iako su nas zvali iz mnogih partija i udruženja, a odbili smo i neke grupe kompromitovanih ljudi koje su želele da se uvuku na našu listu. Što se tiče preletača, kad dođu kod nas i vide kako funkcionišemo, sami odu.

Po svemu sudeći, ulazak pokreta “Dosta je bilo” u republičku skupštinu biće najvažnija tekovina izbora održanih 24. aprila 2016. Prelazak cenzusa bez pomoći vlasti, novca, koalicionih partnera i nacionalnih medija predstavlja podvig par excellence.

INTERNET – MESTO OKUPLJANJA

Kako, međutim, okarakterisati činjenicu da je za ovu političku opciju na lokalu glasalo oko 1.400 ljudi? Ko su pripadnici pokreta DJB u Vranju? Čime se oni uopšte bave, gde su zaposleni? Da li imaju neko političko iskustvo? Kako su se i kada okupili? O svemu tome Vranjanci ne znaju ništa, jer je prepoznatljivost lokalnih članova DJB ravna nuli.

Koordinator pokreta za Pčinjski okrug Miroslav Mladenović (1980), inače inženjer arhitekture, kaže da ranije nije bio član niti jedne političke organizacije, kao i većina ostalih pripadnika DJB u Vranju.

– Naši članovi većinom su mladi i obrazovani ljudi, raznih profila – ima ekonomista, pravnika, sociologa, preduzetnika, studenata… Oni uglavnom rade u privatnom sektoru ili su nezaposleni. Politikom se ranije nisu bavili, osim nekolicine koji su u drugim strankama bili obični članovi. Prve kontakte smo ostvarili putem interneta, preko zvaničnih grupa pokreta, da bi se kasnije samoinicijativno okupili i formirali lokalni tim – navodi Mladenović.

VranjeNET: Za DJB je ovde glasalo oko 1.400 ljudi. Kako ocenjujete taj rezultat?

Mladenović: – U Vranju smo dobili tri puta više glasova u odnosu na izbore iz 2014. Na nekim centralnim gradskim izbornim mestima smo bili na trećem mestu, iza SNS-a i SPS-a. Recimo, na Učiteljskom fakultetu, u MZ Tulbe, Klubu penzionera, OŠ “Vuk Karadžić”, Ekonomskoj školi 2 osvojili smo preko šest procenata. U seoskim sredinama, nažalost, osvojili smo tek po koji glas. Ljudi u urbanim sredinama se informišu putem interneta gde nema cenzure, za razliku od sela gde je stanovništo starije i dobija informacije putem televizija sa nacionalnim frekvencijama koje su strogo kontrolisane od strane vlasti. Jedan od naših glavnih problema je bio taj da polovina biračkog tela uopšte nije čula za pokret i Šašu Radulovića pre ovih izbora. Zbog toga rezultatat koji smo ovde ostvarili ima veću težinu.

Zašto DJB u Vranju nije imao kandidate za odbornike?

– Jednostavno nismo napravili listu sa dovoljno kredibilnih ljudi. Razgovorali smo sa mnogo uglednih i poštenih Vranjanaca oko učešća na našoj listi, ali je većina odustala, uglavnom iz straha. Nismo želeli ni u kakve predizborne koalicije iako su nas zvali iz mnogih partija i udruženja, a odbili smo i neke grupe kompromitovanih ljudi koje su želele da se uvuku na našu listu.

Kada će biti formiran vranjski odbor DJB?

– Imamo inicijalni odbor, a čine ga ljudi koji su u pokretu od osnivanja. Kada pokret preraste u političku stranku, biće formirani svi organi. To bi trebalo da se desi nakon konstituisanja parlamenta Republike Srbije i opštinskih skupština. Dobrodošao je svako ko iskreno podržava naš program, vrednosti i principe.

POPUNI PRISTUPNICU, ALI PLATI I ČLANARINU

Kako ćete se braniti od preletača, od onih koji preko stranaka traže posao ili neku drugu ličnu korist, od onih kojima javni interes ne znači ništa, a kojih u gradu ima na pretek? Rekao bih da su stranke DOS-a posle 2000. godine upravo na tom polju doživele debakl.

– Član udruženja može biti svako ko popuni pristupnicu i plati članarinu. To može da uradi putem interneta na našoj zvaničnoj stranici www.dostajebilo.rs. Informacije o članovima su dostupne samo ljudima iz vrha pokreta, jer time želimo da ih zaštitimo od pritisaka i ucena. A, ako neko želi javno da sprovodi našu politiku, onda treba da popuni formular o kandidaturi za odbornika ili poslanika na istom sajtu. Imamo kriterijume za odabir najboljih: pozitivna prepoznatljivost, stručna sprema, radno iskusvo, test o poznavanju programa, vrednosti i principa pokreta, rad u pokretu… Suština je da se kroz pokret možete ostvariti samo na nekoj političkoj funkciji. Svi ostali – kao što su direktori javnih ustanova i preduzeća, članovi upravnih odbora – biće javno birani na konkursima. Što se tiče preletača, kad dođu kod nas i vide kako funkcionišemo, sami odu. Bilo je primera da su ljudi dolazili i otvoreno pitali šta im nudimo ili gde možemo da ih zaposlimo. Odgovor je bio da mi nismo biro za zapošljavanje. Pokret je nastao ne da bi određeni pojedinci preko njega imali koristi, nego da bi zaustavili partokratiju i njeno pogubno delovanje za naše društvo.

Šta mislite o prethodnoj lokalnoj vlasti koju su najpre činili SPS i SNS, a onda SPS i DS?

– U obe lokalne vlasti, kao i u svim od 1990, glavni igrač je bio SPS, tako da nije bilo razlike kada je DS zamenio SNS.

Baš nikakve?

– Direktori su postavljani bez ikakvih kriterijuma, zapošljavani su partijski kadrovi, novac je trošen netransparentno. U suštini, nijedna stranka u Vranju nikad se nije ponašala drugačije, niko do sada nije sproveo princip transparentnosti kako bi građani imali uvid u to ko, šta i kako radi.

Kako ocenjujete rezultate lokalnih izbora u Vranju?

– SNS je vodio kampanju sa vrha, mnogo je novca potrošio, kontrolisao je medije, otvarao već otvorene fabrike, obećavao kule i gradove, ucenjivao i pritiskao birače. Što se tiče SPS-a, oni su sa pozicije vlasti sami odgovorni za loš rezultat, koji je pokazatelj njihovog rada u proteklom periodu. O JS ne bih trošio reči, pokazali su kakvi su na dan izbora, a u odnosu na novac koji su uložili u kampanju rezultat im je više nego skroman. DS i SDS imaju jaku infrastrukturu u Vranju, odnosno u Vranjskoj Banji, jer su bili na vlasti. Okupili su ljude koje su partijski zaposlil i one koji su zbog straha od gubitka posla ipak glasali za njih. SRS i Dveri su doživeli neuspeh iako su bili veoma aktivni u kampanji. Verovatno su nešto loše radili, ali to je pitanje koje bi trebalo da analiziraju njihovi odbori.

Ovdašnji stranački lideri najpre su tvrdili da su izbori održani u nezapamćenoj atmosferi, da je bilo krađe i kupovine glasova, harange… a sada svi hrle u zagrljaj SNS.

– To sve govori o njima. Njihov cilj bavljenja politikom je vlast po svaku cenu zarad fotelja i lične koristi.

Hoće li lokalna vlast i ovoga puta biti sastavljena u Beogradu, odnosno hoće li lokalni političari zamajavati Vranjance nekakvim pregovorima dok se ne formira republička vlast, tj. dok ne vide šta da “preslikaju”?

– U većini opština, gde matematika to dozvoljava, preslikavaju se koalicije sa republičkog nivoa, ali smo svedoci da to nije bio slučaj sa prethodnom gradskom vlašću. Videćemo, sve je moguće, ne bih isključio nijednu kombinaciju.

CRVENE LINIJE POLITIKE

Kako ćete ubuduće delovati na lokalu, s obzirom na to da DJB neće imati odbornike u gradskoj skupštini?

– Pokret je imao u Vranju dve tribine na kojima je gostovao Saša Radulović, desetak uličnih akcija i otvorenih razgovora sa građanima, što nažalost nije ispraćeno u lokalnim medijima, pa se stiče utisak da smo aktivni samo na društvenim mrežama. Sledi nam veliki rad na terenu, gde ćemo građanima predstaviti ciljeve kojima težimo. U naš tim uključićemo kredibilne ljude svih profesija, kako bi pratili rad lokalne samouprave, ukazivali na greške i davali konstruktivne predloge po svim važnim pitanjima za Vranje.

Koji su, po vama, najveći problemi Vranja i kako biste ih rešili?

– Ključni problem grada je loša ekonomska situacija i veliki broj nezaposlenih. Mladi su bez perspektive, mnogo je socijalnih slučajeva. Ali prvo bi trebalo uvesti crvene linije politike, a to su: prestanak stranačkog zapošljavanja, sistematizacija radnih mesta i uvođenje potpune transparentnosti u trošenju novca za sve javne institucije i javna preduzeća.

“Simpo” i “Jumko” su kamen oko vrata, što zbog subvencija i raznih garancija iz budžeta, što zbog njihovih dugova prema lokalnim komunalnim preduzećima. Trebalo bi prvo izvršiti restrukturiranje tih fabrika, odnosno videti koliko duguju i koliko se njima duguje, šta je od toga naplativo, popisati i proceniti imovinu, povezati radni staž zaposlenima, isplatiti zaostale zarade u visini minimalca a ostatak konvertovati u vlasništvo, napraviti biznis plan, a onda, ako ima perspektive, dati im obrtna sredstva da bi mogli da rade i posluju pozitivno. Nakon toga se ide u privatizaciju. Tako se radi u svim uređenim i uspešnim zemljama.

Zoran Radulović