Moonlight (2016)

Scenario i režija: Barry Jenkins

Uloge: Naomie Harris, Mahershala Ali, Alex Hibbert, Ashton Sanders, Trevante Rhodes


Piše: Srđan Dimitirijević


 

Dvoumio sam se da li da gledam Mesečinu ili da je zaobiđem. Potpuno “crnački” film, na kraju Obamine ere, sa temom homoseksualnosti, droge i nasilja!? Sociološko-psihološka, etnički obojena, analiza skrajnute američke stvarnosti!? Nesvakidašnja poetika odrastanja, zdušno prihvaćena i hvaljena od kritike!? Što sam više informacija imao, dilema je bila veća.

Dečak, mladić, muškarac

     Dramski pisac T. A. Mekkrejni (Tarell Alvin McCraney) je napisao priču “In Moonlight Black Boys Look Blue” po kojoj je Beri Dženkins (Barry Jenkins ) uradio scenario i snimio film. Prevesti naslov je moguće samo kroz sleng. Naime, na mesečini crni dečaci ne izgledaju plavo (ili gore: modro). “Blue boy” nije plavi, već tužni dečak i ta tuga, koju su svi pominjali, bila je prekretnica zbog koje sam rešio da ga odgledam.

     Moonlight se sastoji iz tri segmenta o životu Šarona (Chiron). Pratimo njegovo odrastanje u crnačkoj zajednici koja, više od svega, vrednuje rigidni mačo stav. Svedoci smo njegovog sazrevanja sa jedinom pozitivnom motivacionom silom: da ide dalje.

     Najpre je zbunjeni i uplašeni dečak od devet godina (Alex Hibbert) koga zovu Mali (Little). Živi sa majkom (Naomie Harris) koja ga zanemaruje zbog droge i muškaraca. Ne shvata sebe, majku, vršnjake koji ga proganjaju i maltretiraju. Očajnički mu je potrebna očinska figura, jer je zarobljen surovim i nasilnim krajem u kojem živi i ne preostaje mu ništa drugo nego da tone u sebe.

     U drugom delu je povučeni i tihi tinejdžer sa šesnaest godina (Ashton Sanders). Niko ga više ne zove Mali, ali je mekan, slab i nesposoban da odbrani sebe od prozivki i psihičke torture vršnjaka. A oni su nemilosrdni. U takvom okruženju oseća se potpuno odvojeno od svojih osnova, posečen od samoga sebe. Ostavljen bez izbora.

Nema nade

     Kada film dođe do Šaronovih dvadesetih, vidimo mladog čoveka koji je gotovo neprepoznatljiv. Mršavi senzitivni dečak je izgradio i usvojio tvrdu i grubu spoljašnjost da zaštiti sebe. Nije više ni Mali, ni Šaron, već jednostavno Crni (Trevante Rhodes). Veoma muževan i snažan diler drogom, koji je, prema kriterijumima ulice, uspeo. Pun je para, vozi unikatni auto, nosi nakit i sat od zlata.

     Moonlight nije jednostavno opisati. Nije ni lekcija života, ni sugestivna poruka, ni cinično pripovedanje. Dženkins vrlo samouvereno drži naraciju i potpuno kontroliše materijal. Ne dozvoljava da priča postane upozorenje javnosti, ili poziv u pomoć. Uspešno izbegava da fetišizuje Šaronov bol. Ni jednog trenutka ne nudi nadu. Impresionističkim kadrovima, podvučenim plavom bojom, stvara i nadograđuje snažni saspens oko pitanja: kada, kako i da li će, pod takvim pritiskom, junak pronaći emocionalno oslobođenje.

     Dečak pronalazi zaštitnika u uličnom dileru (Mahershala Ali), koji mu postaje oslonac, prihvata ga i savetuje. On i njegova devojka (Janelle Monáe) postaju mu surogat porodica i zaslužuju njegovo poverenje. Samoća pobeđuje strah, tuga traži odgovore i, nemajući kome, njemu postavlja pitanje: šta je peder i da li sam ja takav?

     Tinejdžer tišinom krije osećanja koja ne prepoznaje. Jednostavno ne razume bes i frustracije nagomilane u njemu. Sa Kevinom, svojim jedinim prijateljem doživljava prvo intimno iskustvo na plaži. Samo što je poverovao da je otkrio i na tren prihvatio sebe, dobija strašne batine u školskom dvorištu, i to upravo od Kevina, koji je primoran od glavnog nasilnika u filmu. Ponižen pred svima, pretučen od jedinog prijatelja-ljubavnika, oboren i išutiran od grupe huligana, nema više nade, samo je tuga ostala. Nema više izbora, osim onog koji sam učini.

To je nešto što znaš?

     Tuga, očaj i bol su primorale mladića da se suprotstavi, preuzme kontrolu, prihvati odgovornost i postane muškarac. Iznenađujuća fizička transformacija je neminovnost, odbrana i opstanak. Biti zaštićen znači konstruistati fasadu snage, čak i ako si slab. Postao je snažan, samosvestan, čvrst i grub, ali je i dalje ćutljiva tiha figura, koja ne ume da iskaže svoja duboka osećanja. Nesposoban je za ljubav, fizičku ili emotivnu vezu bilo koje vrste. A beznađe nije oko njega. Ono je oduvek bilo u njemu.

     Svojom izuzetnom podelom uloga, živom, aktivnom i ‘prisutnom’ kamerom ‘iz ruke’, Dženkins je dao filmu gotovo dokumentarističku slikovitost. Tako su emocije, kroz odlično kadriranje i savršenu glumu, stvarne, jake i duboke. Ali je snaga filma pomalo oslabljena ponekim nedostacima.

     Najpe, scenario (iako nagrađen Oskarom) ne uspeva da izbegne šablone i stereotipe. Na primer, na pitanje malog Šarona, Maheršala odgovara: “peder je ružna reč koju ljudi koriste da vređaju druge … možeš da budeš, gej, ali nedaj nikome da te zove peder… to je nešto što ne biraš”. Kliše!

     Šaron osim petinga sa Kevinom na plaži nije imao bilo kakvo drugo intimno iskustvo. Nikada nije ni probao. Kako sam kaže: “Niko više me nije dodirnuo”. Iako patetično, nije jasno je li to pokušaj scenariste da nam kaže kako ne mora da probaš jer je to nešto što znaš, u šta si siguran. U redu ako je tako. Ali nam tim nedostatkom prisnosti sugeriše i odbijanje junaka da se do kraja suoči sa onim što jeste! Šta je od toga?

Moonlight, ipak drugačiji

     Tekst je šupljikav i največa zamerka je što nikako nije jasno kako devetogodišnjaci od samog početka znaju ‘kakav je to’ Šaron. Film samo što je počeo, niko to nije pomislio, ni rekao, ni jednom scenom se nije dalo naslutiti, a klinci (od svega devet godina, ej) ga proganjaju i nazivaju pogrdno. Kako oni znaju ono što je za sve druge tajna i što se kasnije razotkriva? Je li to namera da se odmah kaže publici o čemu je reč? Besmisleno.

     Po čemu je Moonlight poseban film? Po tome što je ‘crni’? Zbog toga što homoseksualnost ne osuđuje, ali je i ne tretira na “strejt-frendli” način? Ovo jeste apsolutno tačno, i film je zaista dobar, ali to ga ne čini posebnim. Iako mislim da nije zaslužio Oskara za najbolji film prošle godine, mirim se i prihvatam da ga je dobio, jer je ipak drugačiji! Trebaće vam strpljenje, pažnja i dobar želudac, ali ga pogledajte.