Sa kim ćemo da sklopimo dogovor tek ćemo da vidimo. Za sada, osim DSS-a, postoji varijanta da nam se možda pridruži i Jedinstvena Srbija.

Pokret Dveri se prvi put pojavio na lokalnim izborima 2012. godine, kao autsajder, ali 1.739 osvojenih glasova tada nikoga nisu ostavili ravnodušnim. Štaviše, sada vrlo lako može da se dogodi da ova stranka i njeni partneri budu presudni faktor u formiranju buduće vlasti u Vranju. Član Glavnog i Izvršnog odbora Dveri Milan Mihajlović kaže da primećuje promenu u odnosu lokalnih političara prema ovoj stranci.

– Sada se svi drugačije ponašaju. Svi žele sa nama da razgovaraju – kaže Mihajlović na početku razgovora.

VranjeNET: Izbori su na pragu. Da li ste doneli odluku o tome kako ćete pred birače?

Mihajlović: – Još nismo, ali je sigurno da samostalno ne idemo na lokalne izbore. Sa DSS-om smo potpisali sporazum na republičkom, i velika je verovatnoća da će se to preslikati na gradskom nivou. Mi smo u komunikaciji i sa drugim strankama i grupama građana, tako da će možda biti prostora i za širu koaliciju.

Sa kime pregovarate?

– Imamo kontakte maltene sa svim strankama u Vranju. Ni sa jednom nemamo do te mere narušene međuljudske odnose da ne možemo da sednemo i pregovaramo. Konkretne razgovore smo obavili sa Jedinstvenom Srbijom, ali smo imali i preliminarne kontakte sa nekim širim koalicijama, koje sada ne bih pominjao. Sa kim ćemo da sklopimo dogovor tek ćemo da vidimo. Za sada, osim DSS-a, postoji varijanta da nam se možda pridruži i Jedinstvena Srbija.

Šta će biti suština koalicionog dogovora?

– Zajednička tačka je, na primer, lokalpatriotizam, što je prepoznatljivo kod Jedinstvene Srbije koja ima vlast u Jagodini. Sa njima i DSS-om smo se složili oko mnogih stvari, koje su pre svega vezane za socijalnu politiku, odnosno za brigu o ugroženim kategorijima stanovništva. Dakle, nema tu velikih ideoloških priča, jer smatramo da nema potrebe da se mi ovde time bavimo. To može da bude prepreka za saradnju sa nekim strankama na lokalu, sa kojim na nivou republike imamo različite stavove.

Kako biste konkretno rešili problem ugroženih porodica?

– Pravilnijom preraspodelom bi se pronašla sredstva. Sada se bacaju pare na neke potpuno nepotrebne stvari.

Kome biste srezali prihode iz budžeta?

– Nekim gradskim organizacijama koje imaju 40-50 zaposlenih a faktički ne postoje, kao što je Sportski savez. Postoji niz drugih istitucija sa prevelikim brojem zaposlenih, poput Omladinskog saveza, Istorijskog arhiva, Biblioteke, koje su zapravo bile kontejneri partijskih kadrova. Naša ideja je da se posluje domaćinski. Interesantno je da u vladajućim strankama u Vranju imate one koji se bave privatnim biznisom i koji kao vlasnici lokala i kafića zapošljavaju minimalan broj radnika. A, na drugoj strani, oni kao vršioci vlasti u institucijama zapošljavaju tri ili četiri puta više ljudi nego što je potrebno. To je paradoks. Znači, oni znaju kako se posluje domaćinski, ali ne žele tako da se ponašaju dok su deo lokalne vlasti.

Aktuelno je smanjenje broja zaposlenih u gradskoj administraciji. Ne računajući izabrana i postavljena lica, tamo radi oko 270 ljudi.

– Nije dobar sistem po kojem se smanjuje broj zaposlenih, jer se radi na osnovu kvota za otpuštanje, bez pravog uvida u to gde je koliko radnika zaista potrebno. Tako možemo da dođemo u situaciju da u nekoj službi, koja ima tri ili četiri radnika, bez posla ostane jedan čovek, ali da se time praktično dovede u pitanje njen dalji rad. A, Sportski savez će ostati bez pet ljudi iako je možda realno da se tamo broj zaposlenih prepolovi.

Koliko zaposlenih u administraciji bi trebalo da ima grad sa devedeset hiljada stanovnika?

– Za realnu procenu potrebno je da se prvo napravi sistematizacija radnih mesta, ali, uz objedinjavanje nekih službi i uvođenje elektronske usluge, mislim da grad poput Vranja optimalno može da funkcioniše sa 150 – 170 administrativnih radnika.

Kako biste ocenili rad lokalne vlasti u poslednje četiri godine? Napominjem da su u tom periodu zajedno bili najpre SPS/PUPS/JS/SDPS i koalicija oko SNS, a onda SPS/PUPS/JS/SDPS i koalicija oko DS.

– Lokalna vlast je bila opterećena stranačkim borbama, pre svega između dve najjače partije, SPS i SNS. U prvom delu mandata, kada su socijalisti i naprednjaci bili u koaliciji, potrošeno je mnogo energije na to ko je kome zapalio automobil, ko je kome zaposlio ženu… Drugi deo mandata, sa DS, potrošen je na održavanje minimalne većine. Mogli su da rade mnogo bolje da su energiju usmerili na rešavanje gradskih problema, umesto što su se bavili sami sobom. Na kraju krajeva, mnogi odbornici koji danas predstavljaju neke stranke u lokalnom parlamentu nisu izabrani na listama tih stranaka.

Lokalna vlast je nešto ipak radila. Šta je bilo loše?

– Pre svega, zameram im na velikom broju neispunjenih obećanja. U kampanji su se vrtele priče o grandioznim projektima kao što je postavljanje solarnih ploča, izgradnja fabrike za preradu otpadnih voda i tome slično. Mnoge stvari nisu pokrenute sa mrtve tačke, a neki projekti možda neće ni biti realizovani.

Da li je bilo dobrih poteza?

– Dobar je pokušaj štednje smanjivanjem plata u lokalnim javnim službama i preduzećima. Prosto, dobro je sve ono što je urađeno, što je vidljivo golim okom, ali zašto da hvalimo lokalnu vlast ako je radila ono što joj je bila obaveza.

Najveći broj glasova na predstojećim lokalnim izborima najverovatnije će dobiti naprednjaci i socijalisti. Na koju stranu će Dveri?

– Izvesno je da će jedna od te dve stranke da napravi vladajuću koaliciju na lokalu, ako ne i obe. Mi nismo isključivi, pa da kažemo ne možemo sa ovima ili onima. Dakle, da li ćemo ući u vlast zavisi od toga kakve će ljude oni da ponude za rukovodeća mesta. Mi se ne zavaravamo time da će neka velika stranka prihvatiti naš program, pa da ćemo mi kao manjinski partner uspeti da ga sprovedemo. Naš cilj je da budemo neka vrsta političkog glasa savesti na lokalnoj sceni. Pokušaćemo da realizujemo bar neke od stvari koje se tiču socijalnih davanja, investiranja u poljoprivredu i pomoći privatnim preduzetnicima. Jedino na čemu ćemo insistirati je to da rukovodeća mesta budu popunjena stručnim ljudima. Velike stranke imaju kadrove, ali se uvek nekako dešavalo da prilikom raspodele pojedinih funkcija, u Gradskom veću na primer, dođu ljudi koji nemaju blage veze sa oblašću za koju su dobili mandat.

Ukoliko postanete deo vladajuće većine, kako ćete se ponašati ukoliko za rukovodeća mesta u javnim preduzećima i ustanovama budu predlagani nekompetentni ljudi?

– Možemo da uskratimo podršku ukoliko rešenja budu ekstremno loša. Ne možemo mi da kadrovišemo u oblastima koje pripadnu drugim strankama, ali možemo da postavimo uslov da direktor nekog javnog preduzeća mora da ispunjava neke minimalne uslove po pitanju struke i profesionalnog iskustva.

Koji ljudi iz pokreta Dveri bi mogli da preuzmu neku od gradskih funkcija?

– Nismo se uopšte bavili takvim analizama. To je karakteristično za neke druge stranke, koje pre izbora dele fotelje. Mi ne želimo da vodimo politiku na taj način iako imamo kadrove koji bi mogli da pokriju određena mesta. Mi nismo masovna stranka, što ne krijemo i čega se ne stidimo, ali nećemo insistirati na tome da u budućoj preraspodeli neke funkcije po svaku cenu pripadnu našim ljudima, bez obzira na to da li su kadri da obavljaju povereni posao.

Da li ćete podržati kandidate koji su bolji od vaših?

– Naravno. Budući da se kroz rad ljudi na rukovodećim mestima meri i rad stranaka koje su ih postavile, mi ćemo podržati sve one koji su spremni da poštuju programske, političke i moralne principe za koje se zalažu Dveri. A takvih ljudi ima u mnogim strankama.

Šta mislite o tim koalicionim “raspodelama” javnih preduzeća i institucija?

– Smatram da to nije dobro. Navešću primer Lučana, gde su Dveri osvojile 12 odsto glasova. Tamo je napravljen koalicioni sporazum po kojem je predviđena podela ne samo direktorskih mesta, nego i podela zapošljavanja u institucijama. To je javna tajna. Dveri su zato tamo u opoziciji, a vlast čine SNS, SPS i NS. Sličan primer imamo i u Čačku, gde su Dveri imale samo jedan uslov: da gradonačelnik ne bude niko iz porodice Ilić. Oni su odbili taj zahtev jer su smatrali da im to pripada, pa smo i tamo u opoziciji.

Zoran Radulović