Zašto se ovdašnji mediji ne bave najmasovnijim partijskim zapošljavanjem u Vranju ikada? Zato što su im, kako da vam kažem, važnije tries iljadarke na mesečnom nivou. Toliko, izgleda, ovde košta profesionalni integritet.

Piše: Zoran Radulović

   

Portal VranjeNET, pozivajući se na dokumenta, objavio je pre dve nedelje tekst o tome da je u propalom Jumku u poslednjih godinu dana radno mesto na određeno vreme dobilo blizu 400 ljudi. Pošto je za pomenuti poduhvat zaslužan Goran Đorđević, generalni direktor i genije Srpske napredne stranke, logična pretpostavka je da se radi o najmasovnijem partijskom zapošljavanju u Vranju ikada, tj. da je Dragomir Tomić bio amater u tim stvarima.

BORKO I ŽENE

Pošto autor ovih redova ima iščašen smisao za relevantno, očekivao je da lokalni mediji detaljno istraže temu, da problematizuju, dodaju, oduzimaju, negiraju, potvrđuju, otvore debatu, istresu nekog uzduž i popreko, ili da, ne daj bože, samo prepišu sadržaj portala VranjeNET. Kad ono, ništa. Što bi rekao onaj iz filma Munje – muk!

ok radio_6

Gle, Borko bez podrške, a mi ostajemo mladi uz nezavisni radio

A, čime se ovih dana bave lokalni mediji, poznati diljem kosmosa po profesionalizmu i nezavisnosti?

Za njih je, recimo, iz nekog razloga veoma važan Borko zvani Siriza, tj da l’ ga ovde podržavaju ili ne podržavaju, i u kojoj meri. Toliko je on u javnom interesu da se njime prvo naširoko bavio najugledniji lokalni medij, da bi onda drugi najugledniji lokalni medij preneo taj sadržaj, da nekome slučajno ne promaknu epohalna smatranja ovdašnjih političara. O Borku.

Vrhunac uređivačkog napora u zaštiti javnog interesa je svakako uradak o suprugama lokalnih političara i njihovim brakovima. Iz tog srceparajućeg štiva možete da otkrijete da l’ je sve palo na nejaka ženska pleća, da l’ im neko zavidi, tj. kako se one u ova teška vremena bore za muževe i karijere. Mislim, kako ćete da živite ako to ne saznate?

O, ima u lokalnim medijima i ezoterije, kao što su informacije o slavama, preslavama i verskim praznicima, zatim najava pada NLO ili upozorenja da neko može da vam hakuje kompjuter i objavi koje porno filmove gledate. Ali, to je već šala, komika, zajebancija, život i stil.

Pišu lokalni mediji i o Jumku, nije da ne pišu: te biće isplaćen socijalni program za onoliko ljudi, te samo što nije krenula isplata, te počela je isplata, te radnici primaju redovno plate, te država brine o njima, te dolaze Turci spasioci, te ostani mlad uz Bikoktu…

Kako god, običan građanin, u nastupu nekog ludila, sasvim slučajno, može da pita: zašto lokalni mediji ništa nisu objavili o najmasovnijem partijskom zapošljavanju u Vranju od devedesetih pa naovamo? Zašto nema ni slova o tome da je neki naprednjak Goran Đorđević našao način da zaposli skoro 400 ljudi u propaloj fabrici koja ne može da se privatizuje 15 godina, koja živi na infuziji i troši sredstva poreskih obveznika za isplatu socijalnog programa, koja državi, gradu i radnicima duguje silne pare? I koju alhemiju je primenio taj Đoša, koje menadžerske veštine su mu bile potrebne za eutanaziju “sedme sile”?

KAKO SU SREĐENI LOKALNI MEDIJI

Pre odgovora na ta pitanja, da vam ispričam dve anegdote o prodaji oglasnog prostora PRIVATNIM preduzetnicima.

bujanovacke

Gle, nova nezavisna medijska zvezda: od države 480.000, a od Jumka i Bivode po reklama

Naime, jedan od najuglednijih iz te branše – o kojem je autor ovih redova nekada napisao nekoliko vrlo pohvalnih tekstova i organizovao mu bar dva televizijska snimanja, sve onako mufte i od srca – bog zna kako se iznenadio ponudom da se reklamira na portalu VranjeNET. Sve čoveku nešto nije jasno, sve ufće, dok se u isto vreme žali kako su ga svojevremeno odrali oni iz budžetskog medija, jer im je navodno dao nekolike hiljade evra ne znajući za šta.

Dakle, iako mu je, na ime starih dobrih dana, u vidu reklame prosto zatražena pomoć od dvadeset evra mesečno, čovek se premišljao kao da je reč o nuklearnoj fisiji: te moramo da vidimo, te ajde da osmislimo strategiju, da se usaglasimo…

Pomislih, fala, ne treba, daj ti džak para derikožama kojima su usta puna javnog interesa, i uživaj.

Slučaj drugi. Uspešni privatnik, inače anonimus, odgovarajući na ponudu za reklamiranje na portalu VranjeNET, vrednu deset evra, postavio je sledeće pitanje: šta ja imam od toga? Šta da mu kažeš, a da ne ispadneš idiot?

E, ako ste shvatili poentu, da pređemo na stvar.

info puls vranje

Gle, naprednjak u društvu plastične boce na nezavisnoj televiziji

Najvažniji lokalni mediji, koji su poslednjih godina dobili stotine hiljada evra stranih donacija i milione dinara iz državnog budžeta da bi se bavili javnim interesom i pomogli, je l’ te, izgradnju demokratskog društava, ne izveštavaju o partijskom zapošljavanju u DRŽAVNOM Jumku zato što su im, kako da vam kažem, važnije tries iljadarke na mesečnom nivou.

Toliko ili manje, naime, uzimaju, prema podacima kojima raspolaže VranjeNET, od Jumka, odnosno zavisnog preduzeća Bivoda za reklamu pod naslovom “Ostani mlad”. Ima tu i bočnih kombinacija, ali da ne idemo u detalje. Biće vam zlo.

RTV trenutno nema reklamu Bivode i Jumka, ali ne zanima ih ono što se zbiva u propaloj pamukari, jer je muškarčina Đoša verbalno napao njihovu koleginicu. Zato su ljudi iz te medijske kuće, sve izgarajući za javni interes, odlučili da se ne bave pomenutom firmom. E, kad se pomire, onda će da objavljuju… priloge o tome kako je direktor Jumka najveći trezvenjak među najseksipilnijim direktorima na ovome svetu.

A nije oduvek bilo ovako. Nekada su vranjanski mediji pisali čak i o majicama koje je Đorđević oblačio dočekujući ministre, dok su komentari ispod tekstova o njemu bili još zabavniji. Odjednom, sve to prestaje, a napredni direktor Jumka počinje da se hvali po čaršiji da je hendlovao stvar tako što je svima platio. Toliko o alhemiji i njegovim menadžerskim sposobnostima.

LICEMERJE SADRŽAJA

Na drugoj strani, najugledniji lokalni novinar, inače predsednik jednog od strukovnih udruženja, u beskrajno dosadnom intervjuu, kaže da su “kritički nastrojeni mediji na meti vlasti”. Kako, molim? Ne razumem! Na meti vlasti su oni kojima direktori DRŽAVNIH firmi plaćaju za reklame u koloru!? Ili, hm, možda nisu “kritički nastrojeni” pa i nisu na meti?

Ima, međutim, i nešto gore od licemerja, a to je sistem finansiranja koji je nedavno uspostavljen. Naime, sada svi čuče na koritima lokalnih samouprava i isplažena jezika iščekuju podelu budžetskih para, što znači da ćemo umesto RTV-a, Slobodne reči (bog dušu da joj prosti) i sličnih, uskoro imati bar duplo više lokalnih medija sa takvim sadržajima.

vranjske_6

Gle, kritički nastrojene novine na meti vlasti: direktori državnih firmi lupaju šamare reklamama u boji

To je, naime, rezultat medijske strategije u kojoj je promovisan izum koji se zove projektno finansiranje: kao, neće se više davati pare za medije, nego za sadržaj. Doduše, možda će se tako potrošiti manje para iz lokalnih budžeta, ali suština ostaje ista: svi ćemo, kako reče pesnik, biti publika na dotiranim koncertima, kao i do sada. Živi bili pa videli.

Za kraj da vam ispričam i jednu novinarsku anegdotu. Elem, ima jedan stariji kolega koji se pre nekoliko godina, u nekoj svečanoj prilici, javno zahvalio finansijeru, tj. predsedniku njegove opštine rečima: “Hvala ti gospodine … (ime političara poznato portalu VranjeNET) što si mi omogućio da budem nezavisni novinar”.

Ta izjava je godinama bila povod za sprdnju u novinarskim krugovima, ali ispade da je čovek bio vizionar. Kad mediji dobiju pare lokalnih samouprava za sadržaj, je l’ te, moći će sa ponosom da kažu: hvala ti Zorane Antiću, Novice Tončev, Vlado Zaharijev… što nam pomažete da budemo nezavisni.

Daj bože da grešim, ali čini mi se da će uz ovakve medije, političku i ekonomsku elitu, ovaj grad zauvek ostati pamukarska kasaba, u kojoj nikada ništa osim jeftinog fircanja postojati neće.