Ni jedna diktatura nikada nije bila u interesu građana, to je teorijski i empirijski odavno potvrđeno. Zna to i većina naprednjaka, ali bolje od mene i od većine vas, to zna i Zoran Antić! Utoliko je njegova odgovornost teža od tereta izgubljenih funkcija, poslova i privilegija!


Piše: Dragoljub Stevanović


 

– Politiku u Srbiji treba u-ki-nu-ti.

Mile Debeljan, ovdašnji

 

Ukoliko velike magove političke scene, kako republičke tako i lokalne, te iste koji nas decenijama jašu, mašući šargarepom na štapu pred našim očima, upitate a šta je to politika, garantujem vam da će da citiraju Makijavelija, Platona, Vebera, u pokušaju da vam politiku predstave kao nekakvu društvenu alhemiju, kojom jedino oni mogu i smeju da se bave.

     A politika je, verujte mi, veoma jednostavna stvar: ona je dogovor o tome kako naše društvo (država ili lokalna zajednica, sasvim svejedno) treba da izgleda za pet ili pedeset godina, te na koji način ćemo do tog željenog cilja da stignemo! Znači, dogovorimo se kako će naša država ili grad izgledati u budućnosti, predložimo kako da do toga dođemo, a onda na izborima odlučimo čija je ideja najprihvatljivija za većinu. I to je sve!

Percipiranje interesa

     Naravno da ljudsko društvo ne može da postoji bez politike i da moj gorecitirani dragi komšija nije u pravu, ali kad on kaže politika, on ne misli na ovu moju definiciju, već na citate kojim ga naši “alhemičari” bombarduju: “veština mogućeg”, “pravljenje od nemogućeg moguće”, “percipiranje interesa”…

     Izvinjavam se zbog suvoparnog uvoda, ali bio je neophodan da bismo znali o čemu pričamo, da nas ne zanose najbolji sinovi naših naroda i narodnosti. Pričaćemo, naravno, o nastavku sapunske opere “Ljubav u doba nestanka države”, sa SPS i SNS u glavnim ulogama, o sagi koja ne prestaje da me inspiriše, ali i da intrigira veliki broj sugrađana sa kojima se srećem.

     Elem, priča se odvija kroz dogovore, kvote, partijska zapošljavanja, a okupirana rukovodstva ovih stranaka više se ni ne skrivaju – poručuju nam da se situacija odvija povoljno (po njih), da će interesi SPS da uđe u lokalnu vlast i SNS da za “šefa” skupe što veći broj glasova biti zadovoljeni.

     Šta je s interesima građanki i građana Vranja? Njih niti ko šta pita, niti se oni izjašnjavaju, jer im to nije ni u kraj pameti!

Ludi, zbunjeni i komandant Zordon

     S jedne strane stola sedi rukovodstvo SNS, ne shvatajući šta se dešava! Kao u onoj narodnoj, u kojoj lud opšti sa zbunjenim, oni su zbunjena strana. Oni su kao dete koje je našlo čokoladu i krenulo da je samo gustira, dok ga otac nije “provalio” i povukao za uho, naterao ga da prvo pojede supu od brokolija, a da kasnije čokoladu podeli sa svima.

     Opterećeni kvotom od 30 hiljada glasova (koja stalno raste), sa velikim “šefom” za vratom i dirigovanim “šefićem”, jedva da imaju snage da procede koju o tome kako će i u vatru i u vodu, i u vlast sa crnim đavolom, pa čak i sa SPS…

     Primećujete, više nema ni one čuvene klauzule “SPS može, ali bez Zorana i Baneta”! Oni su svesni da se radi o njihovim dupetima, da AV bije i njihovu bitku, i njihov interes je zato jasan! Nije uskostranački, već je najuže lični!

     Čelo druge strane stola zna se za koga je rezervisano! Čvrsta ruka komandanta Zordona nakon izbora je još čvršća, jer niko iz rukovodstva SPS nije bio spreman na gubitak vlasti. Opozicija nije njihov habitus, pa su, izgubljeni u nepoznatoj šumi, još čvršće stegli vođinu ruku.

     Na Antićeva pleća nije pao samo teret gubitka vlasti – pali su ljudi koji ne mogu bez vlasti fotelja, funkcija, poslova, kombinacija, ali dobrano nafatirani, koji ne mogu sujete nikako da zaleče.

Komitet bi se ispraznio za 25 sekundi

     Sada bi komandant Zordon voleo da je “magarac koji predvodi lavove”, verujte mi, znam čoveka, ali je shvatio da je situacija obrnuta! Zna da ako ustane pred stopedesetikusur članova Gradskog odbora i održi im govor u stilu – drugarice i drugovi, izgubili smo lokalnu vlast… nisu došli bolji od nas, vode grad i državu u pogrešnom pravcu… mi ćemo se za naše ideje moderne levice boriti u opoziciji koliko god bude trebalo… ja na čelu, a vi drugovi za mnom – i sve tako redom, i sve tako epski, za šta bi imao i znanja i hrabrosti, legendarni Komitet bi se ispraznio u roku od 25 sekundi, a većina njih bi se u jednom dahu spustila u Češalj!

     Ne, drugovi i drugarice, lokalni SPS više nije buldožer, u pitanju je teretni brod koji guraju struje “percipiranih interesa”, dok se kapetan Antić trudi da ga provuče kroz scile i haribde, kako se sav humani teret ne bi prosuo u mutne i burne vode lokalne političke scene!

     Srećom, komandant Zordon ima višedecenijsku školu o tome kako se javni interes gura u drugi, treći ili četvrti plan, pa je doktrina “priznajem samo sud svoje partije” u 21. veku pretvorena u “pobeda AV u prvom krugu je prioritetni interes SPS”.

Zoran Antić i teret izgubljenih privilegija

     Čini se da komandant Zordon i u ovim burnim vremenima zna šta radi, ali da možda s druge strane stola nema dostojne protivnike.

     Vratimo se zato na moju definiciju politike, s početka teksta. Dakle, oni koji vode našu državu, vodiće i naš grad, a da pri tom o pravcu, cilju i sredstvima ne čusmo ni jedne! Pogotovu ne o sredstvima za ostvarenje ciljeva, sredstvima koje nam država lopatama iznosi iz grada na dnevnom nivou. Ni reči o tome kako da tu legalizovanu pljačku sprečimo i da vranjske pare u Vranje trošimo! Čusmo samo da je u interesu SNS i SPS da Svevišnjih trijumfuje (u prvom krugu) i sačuva stabilnost (fotelja)!

     A da li je sve to u interesu građana? Ni jedna diktatura nikada nije bila, to je teorijski i empirijski odavno potvrđeno. Zna to i većina naprednjaka, ali bolje od mene i od većine vas koji čitate ovaj tekst, to zna Zoran Antić! Utoliko je njegova odgovornost teža od tereta izgubljenih funkcija, poslova i privilegija!