Dejan Ćirić – TOMA ZDRAVKOVIĆ, 68 NEISPRIČANIH PRIČA

Izdavači: Novosti, Poslovno estradni centar, 2014.

Ljudi koji vole Tomu Zdravkovića znaju o njemu gotovo sve. Zapravo, pročitali su sve ono što je u poslednjih dvadeset i kusur godina o ovom umetniku napisano: znaju da je bio veliki emotivac i da je voleo život, žene i kafane na način opasan po život i zdravlje. Priče o poznanstvu sa Silvanom, o honoraru koji je poklonio prodavačici cveća, lakom zaljubljivanju, kockanju do poslednje banke i druženjima do zore postale su urbane legende. Tomu su voleli svi jer je bio kavaljer, ali i čovek koji je otvoreno prezirao “indijance”, tj. zalutale u profesiju.

Zato je knjiga “Toma Zdravković, 68 neispričanih priča” prava mamipara za sve poštovaoce lika i dela jednog od najpopularnijih autora narodne muzike sa ovih prostora. I ništa više od toga, nažalost.

Ideja na osnovu koje je napravljena ova štampana stvar u osnovi nije loša: poznati likovi iz bivše SFRJ imali su zadatak da ispričaju nešto o Tomi, a to nešto je, sudeći po naslovu, trebalo da bude nepoznato javnosti. Umesto toga, autor i estradna branša su otaljali posao, u pojedinim slučajevima do granice banalnosti: bio je mio, drag, neponovljiv, mnogo sam ga voleo(la), žao mi je što više nije sa nama…

Nekima objektivno nije ni mesto u knjizi: tu spadaju Ana Bekuta (nažalost, nisam ga upoznala), Goran Bregović (Tomu nisam lično poznavao), Aco Pejović (nisam imao tu čast da upoznam tako velikog čoveka i umetnika), Aca Lukas (nisam ga lično poznavao), Željko Samardžić (životni i profesionalni putevi nam se nikada nisu ukrstili), Kaliopi (iako ga nisam upoznala…), Tereza Kesovija (nisam znala puno o Tomi), Cune Gojković (kao čoveka ga nisam toliko dobro poznavao)…

Mislim, jasno je da su ova imena upotrebljena da bi se privukao kupac više, ali koga briga za njihove reminiscencije o čoveku koga nisu poznavali? Više relevantnih detalja od svih njih zajedno mogao je da ispriča neki konobar iz restorana u kojem je Toma pevao.

I tako, umesto 68, dobili smo tek nekoliko novih priča o legendi narodne muzike, dok je ostatak komercijalno grebanje o tuđu slavu. Knjigu možete pazariti na svim bolje snabdevenim trafikama, pa ako imate pare sa kojim ne znate šta ćete, samo napred.

“Toma Zdravković, 68 neispričanih priča” je štivo koje svakako može biti zanimljivo omladini koja o njemu malo zna, odnosno generacijama koje su tek osetile miris kafane i ljubavne patnje. Bojim se, međutim, da oni imaju druge heroje i da u njihovom svetu trenutno nema mesta za Tomu; on će im biti interesantan kad malo omatore. Zato priče o Tomi nikad neće biti ispričane do kraja, ali će mnoge njegove pesme, posebno “Šta će mi život”, još dugo biti obavezni deo repertoara svakog ozbiljnog muzikanta.

Z. R.