(“Bugi vugi” III)

Mila je furala dalje… Seksa je bilo, nije bio loš kad je pričala, ali dok sam slušala njeno zagrcnuto jadanje osećala sam se užasno i pitala se “kakav smisao ima sve ovo”. Možda nas ipak dete i brak načisto poremete? Ili nas vrate na mesto na kome treba da bude svaka žena?

Došao je red i na taksistu. Tek je on bio čudan. Samo su jeli i buljili u filmove. Živeo je negde u okolobeogradskom pičkovcu, čini mi se da je ponosno spominjao Kaluđericu, valjda kao Džibersko Dedinje. Zajebant pravi. Mogle smo satima da sedimo kao prave iskusne prijateljice u misiji dokoličenja – nikad se nije mešao u naše tračarenje. Donese sladoled i ode da radi… Ali, hm, seksa nije bilo. Kasnije mi je se žalila da se godinu dana nisu pojebali. Puštala je porniće, kupovala seksi donji veš – sve džabe, mada je puno koštalo! Doduše, u međuvremenu je nabacila tridesetak kilograma viška, ali ostalima nije smetalo. To muškima ništa ne znači, samo ako mogu da ga umoče.

Moj provereni saborac Straja se sa njom zabavljao oko šest meseci. Ni on joj nije umakao. Uh, to je stvarno bilo jezivo kad mi je rekao. Popušila mu je slatko kurac i rekla dok je spermu muljala po ustima:

“PREVARIO SI ME”.

“Molim?!?”, riknuo je dok je pokušavao da izađe iz transa.

“Osećam po ukusu da si bio sa drugom.”

Hahahaha… Crkla sam od smeha, ali sam i njega napušila iako mi je bio najbolji drug.

“Pa jebo te, ne moram ja sve da znam”.

“Jebi ga, Kili, kome da to kažem?”, pravdao se moj verni drug.

“Nikome, lajavi”, cerekali smo se.

Elem… Moja Mila je vazda u kreditima… tako je želela da obnovi zajedncu koja nije bila bračna i ode na letovanje u Tunis sa Taksistom. Radovala se a kaže da ni on nije bio neveseo.

Posle deset dana sva preplanula, pomalo stesana došla je u Beograd. Gledale smo fotke kod mene, moja Andrea je tad imala godinu i po dana… bebče je puzilo po nama a mi smo radoznalo gledale fotke. Nije mi padalo na pamet da uvek postoji neki KEČ.

Tada sam joj rekla da sam standarno srećna, onako za sebe, ali da nisam ja za brak sa umetnikom.

“Veruješ li da je od honorara za film koji je snimio kupio kavez za džukelu i još jednu pit bul džukelu, koju sam u startu proklela.”

“Ajde Kili, dobar je on dečko. Pošten i divan taja, pusti sad.”

“Ne znam, čula sam se sa Vladom, zove me u Joburg da probam da živim tamo.”

“Aha, znači dočekao te je. Pa i red je, razveo se zbog tebe, a ti si ga ritnula posle saobraćajke, kao da je on bio Majstor i kao da je namerno okrenuo autobus”.

“Ma nije to bio razlog, nisam bila spremna za Mir.”

“Idi, ti si oduvek znala šta hoćeš, ako će vam tamo biti bolje furaj. Bar probaj, šta gubiš, Gliga će te čekati.”

“Hahaha… luda ženo”, rekoh, ne sluteći da i njoj treba podrška. Novi jebač na pomolu!

Da, hotelski bazendžija, “ČUVAR PLAŽE U ZIMSKOM PERIODU”… Rođeni Tunižanin, kovrdžav i krupan, jebački mudžahedin što opslužuje strane turiste, da ih ubedi u udobnosti džihada.

“Ne mogu da verujem”, kikotala sam se iskreno zaprepašćena.

“Iskradala si iz postelje budućeg muža, da ideš da se podaš obrezanom”.

Mila je gledala u obećanu daljinu u kojoj je sve bilo moguće ukoliko poveruješ da i tamo postojiš.

“Tako je sladak i romantičan.”

Trudila sam se da prekinem njeno mišje predenje, to ne priliči takvoj lavici. “Ko breeeee?”, zavrištala sam kao da me golica četa evnuha u glavnom tuniskom haremu.

“Moraš da budeš uz mene”, moja nezasita prijateljica je imala plan i snove i fiziološke potrebe – samo sam joj ja nedostajala, pa da životni krug uživanja bude potpun.

“Hoću da se vratim kod njega”, rekla je sa trunkom zanosa.

“Idiote, ko zna šta može da ti se desi”, prekorila sam je, a onda upitala za likove koji su se pogubili negde u njenom kastingu.

“Je li, a Taksista?”

“Dogovorili smo se da se rastanemo. Ma, nije ni trepnuo. A i što bi kad se nijednom nismo pojebali na onako luksuznom moru. E, bogami, kad ti nećeš, ima ko oće” mudro je zaključila pravednički napaljena Mila.

Pripreme i ulazak u novi krediti su počeli. Morala je u najboljem svetlu da ode, sa puno darova. Cela Vaseljena, što bi onaj vaš pisac Koeljo rekao, zna da ti likovi traže bogatunke da ih iskoriste, ali ajde… biću uz nju.

Veče uoči leta, upoznaje lika, dvadeset kilograma lakšeg od nje. Zabavnog i ozbiljno zagrejanog za ozbiljnu vezu; srećno razveden, bez dece. Posle neprospavane noći pristaje da je vozi na aerodrom i usput je preklinje da ostane i da odu na Zlatibor onako prijateljski da se provedu. Ona uspaljena nije odustajala, znala je da bi se kajala do kraja života. Cokio je u čelo i rekao “čekaću te pa šta bude”.

Bazenski Tunižanin je dočekao i odveo u cimersku sobu koju je delio sa svojim bratom. Nije joj smetalo, želela je taj obrezani kurac više od svega. Nisam bila sigurna da li je imala i trojku sa bratom. Nikada mi to ne bi priznala. Sedam dana je proteklo kao u snu. Mislim njenom, s obzirom da nije imala jebanje toliko dugo, a daljina pruža sva nemoguća i moguća iskustva i novine koje je ovde teško sakriti.

Vratila se puna doživljaja, ali svesna da je bez žute banke i da je ovo bila avantura koju će pamtiti dugo a i otplaćivati.

Moj brak nije bio avantura, ali ću ga ipak pamtiti jer se završio. Sada sam imala Andreu uz sebe i osećala sam kako postajem pomalo zastrašujuća neraskidiva celina. Kao da je Kilica hodala svojim putem, ruku pod ruku sa svojom dvojnicom apsulutno vernom, vernijom od originala. Zamislite dupliranu Kilicu i kako su se osećali muškarci koji su pokušali da me tretiraju kao raspuštenicu. A ja sam se raspustila od celog božjeg sveta! Toliko da sam tek tako prihvatila izazov i sa ćerkom otišla u Johanesburg da započnem nešto novo i obnovim nešto staro. Ne znam da li je i Mila shvatila da ljubav i život nisu baš isto, mada su u pitanju složeni poslovi sa dobicima i još većim gubicima, tek eto nje kod mene dok sam se pakovala za put na drugi kontinent sa drugačijim crncima i drugačijim verama.

“Kili, umorna sam. Moram nešto da uradim od svog života, nije ni tebi lako, ali ti to nekako stojički podnosiš i pičiš dalje. Bar ti se nešto drugačije događa. Nisu svi sposobni da zabavljaju, a to je korak od zavođenja kako bi ti rekla. Hahaha”

“Slušaj, svašta nešto smo prošle, može se reći od rođenja, e kad ti ja kažem da je dosta onda je dosta. Uz tebe sam kako god, ali fali ti u siviju ono udata tad i tad, porodila se tad i tad… ajd da ne kažem razvedena… ahahah. Sad je pravi trenutak, grabi ga, on i ovako ništa o tebi ne zna, kad te je ispratio na jebačinu biće to dobar životni pratilac, kad ti Kili kaže.”

“Ali moram u Leštane”.

“Pa? Moram i ja u Joburg! Dići ćeš već još jedan kredit. Šta je to za tebe. Pa, ti bez kredita ne možeš… hehe

Kada sam se jednog jutra u kupatilu zatekla okružena stotinama raznih firmiranih bočica od krema do parfema, shvatila sam da sam opkoljena i da ovo nije kontinent za mene. Andrea je već uveliko išla u vrtić i počela da se sporazumeva na Zulu i engleskom jeziku, ali ja se izgleda nisam sporazumela sa sobom. Nije tu bilo mesta za obnavljanje bilo kakve ljubavi. Ja sam pokušala možda prvi put da pobegnem od sebe. Rekla sam “Kili, kidaj odavle”.

Strahinja je kada smo se videli rekao: “Kili, ponosan sam što si moj najbolji drug. Nisam sreo ni muškarca koji može da se iseli na drugi kontinent i vrati se u roku od godinu dana. Znaš, naučno je dokazano da je preseljenje stresno koliko i smrtni slučaj u porodici”.

“Ma to se zove bahatost, da ti Kili kaže. Možda i razmaženost. Ili moglo mi se, razjebah bivšeg muža, razjebah bivšeg dečka po drugi put, samo sam ja to doživela kao priliku da mi ćerka vidi Južnu Afriku. Eto.”

“Kako god, ponosan sam i na iskrenost. Hehe “

“Znam.”

Dočekaše me Mila i njen suprug sa prelepom devojčicom u naručju. Vala, da i ovo doživim, pomislih. Istorija se ponavlja.

Kupili su stan na kredit u kome grcaju, ali Mila nije mogla da izdrži običaje leštanske svekrve. Naravno da su svađe počele, jer gde nema keša nema ni ljubavi. Ali ona je postala prava smirena domaćica i mama. Radno vreme od devet od pet – iako je Mila od malena zamenila dan za noć, sve je to nekako leglo. Naravno da sam se više radovala nego čudila što se Mila ZAISTA skrasila. Ipak Kili bira svoje prijatelje i znala sam oduvek da Mila ima one prave ljudske kvalitete: hrabra da rizikuje, poštena da istrpi svaki svoj hir i plati cenu za svaki svoj izbor. Iskreno, bolje se nosila u braku od mene; veći ratnik ali i veći diplomata.

Međutim, ni život ni Čubura ne veruju u idile.

Dok sam uživala u čarima totalne depilacije, zamišljajući ko će još sve poželeti da vidi moju nedodirljivu “brazilku”, Mila je započela svoje ispovedanje, stavljajući mi gel na nokte.

“Što si drki Mila, ako ti je smor sutra ćemo da se sređujemo”

“Ma joook, nije to. Slušaj, ne da meni jutros u šest đavo mira. Ustanem i skuvam kafu. Ćujem stalno neko vibriranje, ali ne znam odakle dopire. Uđem u Katarininu sobu i dotaknem orman. Vibrira. Popnem se i pogledam, stari mobilni na ormanu vibrira li vibrira… Gole sise i tekst “da li ti nedostaje naša zabava”… Uđem u poruke dalje, fotka do fotke, ali bez face. Šokiram se, ali ćutim. Ustane on kao poljubi me. Ja ceptim, ali ćutim. Pita me šta mi je. Ja kažem – ništa. Nekeko se odšunjao na posao, ali na licu sam mu videla da zna da je kriv. Pozvao me je posle pola sata i pitao šta radim. Evo gledam u gole sise i pičku tvoje raščepljene konkubine. Molila bih te da se ne pravdaš. Razvod će biti smiren i staložen. Katarina i ja ostajemo u stanu a ti se seliš kod mame u Leštane, gde i pripadaš.”

Kada je čuo sve to amaterski preljubnik Saša, dobri i plemeniti mužić, zakrkljao je kao da je progutao mobilni i brže bolje dojurio kući.

Tu ga je sačekala Mila, moja mangupska čuburska sestra sa biblijskom poentom: “Slušaj mili, prošla sam sito i rešeto i sve ovo vreme se samo pravim fina zbog braka, deteta i kredita. Nisam sigurna kako ću ovo progutati jer si me mnogo proganjao i optuživao bez razloga. A bio si namiren kao i dete, i jebali smo se samo kad se tebi prohte, čak si me vodio i na stadion Partizana da navijam sa tobom, a sve da ne ostanem sama i ne padnem u iskušenje da se pojebem. E pa da ti kažem, kada se ja budem pojebala sa nekim, to sigurno neće biti u Beogradu i ti sigurno nikada nećeš saznati. Jer neću toliko da te mučim. Razmislila sam dobro i u ovom trenutku mog života ne odgovara mi razvod jer su krediti veliki a i stan je zajednički. A za dete znam da je MOJE i neću da trpi zbog tvojih seljačkih kompleksa. Sad me lepo odvezi do salona, jer moram da sredim Kilicu, ne mogu da dozvolim da moja prijateljica šeta po Beču bez frenča na noktima.”

(Kraj)

Lidija Jelisavčić-Ćirić

“Bugi vugi” I

“Bugi vugi” II