U asketskoj, akustičarski svedenenoj postavci – gitara, bubanj, kontrabas, a često i harmonika – Kralj Čačka rafinirano i promišljeno otkriva dodatne slojeve i značenja naizgled jednostavnih stvari.

Piše: Nebojša Cvetković

Braćo moja napaćena, da se na samom početku odmah razumemo: još od pojave legendarnog Džonija Štulića na prostorima bivše ex juge nije se desilo da neko bez objavljenog zvaničnog izdanja uživa toliko poštovanje poput Nenada Marića alias Kralja Čačka.

Ovaj slikar po profesiji sa istančanim nervom da uhvati suštinu životnog metronoma, svojom pojavom, stavom, muzikom, energijom jednostavno obara s nogu na keca. Dok se legenda o Džoniju začinjala na potkrovljima zagrebačkih solitera gde su se na frendovskim žurkama okupljali oni do kojih je dopirao glas o glasnogovorniku nove generacije, dotle tridesetak godina kasnije, Kralj Čačka srce ostavlja na terenu malih intimnih klubova gde očevidci njegove nastupe ovekovečuju mobitelima i kače na mreži šireći tako glas o čoveku čija muzika izuva iz cipela.

Radi se dakle o momku kojeg zdušno i bez imalo zadrške obožavaju uvek nadobudni rok kritičari, razmaženi urbani hipsteraj, ljubitelji dobre muzike ma šta to u širokom spektru neodređenosti značilo, zadenuvši mu pri tom etiketu srpskog Tom Vejtsa.

Mene on doduše svojom etikom i estetikom, mnogo više podseća na Čarlija Čaplina domaćeg roka. U njegovom pristupu muzici nema isključivosti i ograničenja na bilo koji muzicki žanr. Tu se može čuti rok, bluz, folk, džez ,šansona i prepoznati uticaj između ostalog Leonarda Koena, Nik Kejva, Tom Vejtsa, Boba Dilana, Zvonka Bogdana, Šabana Bajramovića, Calexica… Pesme PRAZNO VEČE, ŽIVI LEŠ su pravi primer kako bi zvučali omiljeni Calexico da su svoje temeljenje crpli na ovim prostorima.

U asketskoj, akustičarski svedenenoj postavci – gitara, bubanj, kontrabas, a često i harmonika – Kralj Čačka rafinirano i promišljeno otkriva dodatne slojeve i značenja naizgled jednostavnih stvari a opet tako precizno i nenametljivo vešto balansira i istovremeno razvija eleganciju nežnosti, morbidnosti, lepote, mučnine… svega onoga što ljudski život čini životom.

Iako na svom reperotaru ima dovoljno pesama (koje inače znatiželjnici mogu čuti na YouTube) za bar tri izdanja, Kralj Čačka je tek nedavno izbacio zvanične spotove za svoje dve numere: Avatar i Deda Mraz je švorc. Vizuelno uobličenje ovih pesama dodatno depatetizuje njegove marginalce koji postaju moralna vertikala u svetu u kojem su izgubljene sve vrednosti i u kojem su od ljudskih osećanja ostala samo strah i nemoć.

I ako me ne pustiš da živim dok piješ viski i jedeš kavijar

Pusti da bar negde na mreži živi i radi moj Avatar

Tamo se mnogo više voli, tamo se mnogo manje mre

Tamo su vera, želje i snovi

A ovde su strahovi, patnje sve.

(Moj Avatar)

 

Koristeći grotesku upriličio je potpuno uprizorenje marioneta bez suštinskog ljudskog integriteta koje tumaraju svakodnevnicom kao taoci nemaštine i nedostatka perspektive.

Kada se svakom normalnom smučilo besomučno medijsko spinovanje i tabloidno zamajavanje naroda što je ovu napaćenu zemlju dodatno pretvorilo u neopevanu TNT-arnicu, u pesmama ovog autora prosto kipti od istinskog života. Neverovatna je lakoća kojom vas uvlači u vrtlog svojih impresija.

Omađijani ekspresijom metafora koje nam šalje, ostaje nam samo da uhvatimo priključak i pažljivo bez trepataja odslušamo šta to ima da nam kaže, ne pitajući se pri tom zašto nam se suze same slivaju niz obraz ili otkud nam odjednom osmeh na licu. Meni se tako nešto jedino još dešavalo kad sam kao klinja u bioskopu “Sloboda” ne trepćući gledao neme filmove Čarlija Čaplina koji su mi za sva vremena urezali svest o tankoj liniji izmedju tuge i sreće.

Nije meni što sam pijan i što mi je vreća prazna

Već je meni što više ne znam gde mi je kuća, gde mi je glava

(Deda mraz je švorc)

Ovako široki zahvat u svet marginalaca u koje smo se svi osim jednog pretvorili kreira autentičnu i dirljivu sliku naše svakodnevnice. Ne bez izvesne sete i gorčine Kralj Čačka višeslojno uobličava junake svojih pesama koji time dobijaju nedvosmislenu dozu uverljivosti i životnosti.

Objašnjavajući jednom prilikom značenje imena benda, Nenad Marić je pojasnio da kralj označava vladara a da je Čačak dobio naziv po turskoj reči i znači blato. Pametnom dovoljno.