kolumna zoran s. nikolić vranje

Ne mogu da biram

Nikada mi nije bila bliska niti jedna kolektivna opcija. Eto, zbog toga nikada nisam glasao na izborima, iako sam kao srednjoškolac dobio po nosu kada sam na času, naivno i malo prgavo, objašnjavao da jednopartijski sistem nije demokratski.
ubistvo u porodici Vranje Zoran S. Nikolić

Kako se sprečava ubistvo

Našli su rešenje: zapošljavaće svoje tabadžije i botove kao obezbeđenje u socijalnim službama. Dodatna milicija, dodatna vojska! Kao da su socijalne službe idealna mesta za ubijanje i da je milion Srba rešilo da svoje žene poubija baš tamo!
Kockice Zoran S. Nikolić

Tišina, zvaću Kockicu

Ovih dana sam u nekom tekstu video da se neko pita što se učesnici “Kockice” ne javljaju, što se ne hvale učešćem u toj legendarnoj emisiji, što svi kriju tu televizijsku epizodu u svom životu.
Preletačević

Beli protiv bagre

Preletačević ima potpuno pravo da se krevelji, da karikira politiku, da glumi laganje, da se pravi da je političar. Pravo su mu dali svi oni koji su ozakonili laž, pokvarenost, zločinačku misao u javnom životu.
Zoran S. Nikolić

Jedna slika, dve sramote

Radije bih popio kafu sa “ubicom nečijeg deteta”, nego sa onim pravim, a nekako bi mi bilo najljigavije da kafenišem sa onim što je objavio fotografiju.
zoran s. nikolić

Draman amama

Da me kojim slučajem pozove neko, iznenada, posredstvom telefona, recimo, i kasno noću, kada niko zdrav ne zove, i obeća mi nagradu, ali pod uslovom na napišem draman (niti dramu niti roman), tog nekoga bih silno obradovao.
2016.

Šta, 2016. već otišla?

Pedeset godina zakašnjenja čini da su neimarski poduhvati na „koridorima“ anahroni i pomalo jezivi. Zemlja ne živi od autoputeva, već od puteva koji se račvaju.
o jeziku kolumna potam

Kaži, da te bolje vidim

Osobe na visokim položajima ovih decenija redovno nastoje da sa trona moći govorom kreiraju političku stvarnost bez ikakvih obaveza prema izgovorenom, da javno siluju sve slušaoce i da pritom očekuju aplauze od silovanih.
srbomrzac_0

Ko neguje mržnju?

Kako to izgleda da možeš mrzeti ceo jedan narod? Da li je to moguće, ako je za pravu mržnju potrebna znatna bliskost sa objektom?
krijumčari knjiga

Krijumčari knjiga

Gari više ne živi u Prištini, izbačen je iz kuće, onda je i kuća u Aktašu izgorela. Sada živi u Nišu i često ide u Gračanicu. On veli da obilazi familiju i usput „nosi“ ono što je ljudima tamo potrebno a ne mogu da kupe.