Pošto ova država sve više liči na provizorijum najgore vrste, za očekivati je da će Vlada nekom novom uredbom, zaključkom, čime god, poveriocima ponovo da onemogući prinudnu naplatu potraživanja. Nema ništa lakše od toga: partijska elita sedne, izglasa ono što je potrebno, i teraj dalje.


 

Naprednjačka vlast koja gotovo tri godine upravlja Jumkom ovih dana sija od zadovoljstva. Vranjanski tekstilci su kao zabeležili pozitivan poslovni rezultat u 2016, država je isplatila još jedan krug socijalnog programa, a u Ministarstvu odbrane se navodno kreira plan restrukturiranja kojim će biti određeno kako će se od Jumka formirati namensko preduzeće u vlasništvu države. Tome valja dodati i bombastične vesti o sklapanju velikih poslova sa vojskom i policijom, kao i o otvaranju novog pogona u Bujanovcu u kojem bi, za početak, trebalo da se zaposli 50 ljudi.

     Biće, kažu u Jumku, posla preko glave u 2017, čak toliko da će biti neophodna pomoć kooperanata.

Ko je rekao privatizacija?

     Poslednji biser optimizma izgleda ovako: privrednici iz turske firme Maydeni Istanbul su zainteresovani za zakup ili kupovinu 40.000 kvadrata Jumkovog prostora. Delegacija iz Turske je, navodno, prilikom nedavne posete proveravala kapacitete pogona, površinu i električne instalacije.

     Sve navedeno su objavili lokalni mediji u poslednja dva meseca, a informacije su uredno potkrepljene izjavama zvaničnika, tj. državnog sekretara u Ministarstvu privrede Dragana Stevanovića, ministra odbrane Zorana Đorđevića, narodnog poslanika SNS Nenada Mitrovića i predsednika NO Jumka Branislava Popovića.

     Privatizaciju više niko i ne spominje: sve češće su u opticaju kolokvijalne fraze kao što su “rešavanje statusa”, “konsolidacija kompanije”, “reorganizacija”, “zakup ili kupovina pogona” itd, a to sve zajedno usmerava priču na drugu stranu, odnosno tamo gde nema rokova i odgovornosti za političku elitu koja upravlja privrednim resursima kakav je Jumko.

Čita li vlast propise koje donosi?

     Ipak, rokovi postoje. Odlukom Vlade od 29. maja 2015, Jumko je svrstan među 17 “subjekata privatizacije od strateškog značaja”, a suština te odluke je da se “postupak prinudnog izvršenja i prinudne naplate ne može nastaviti, odnosno pokrenuti u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji”.

     Tada je, zapravo, političarima data mogućnost da se još godinu i po dana igraju privrednika, ekonomskih spasioca i reformatora, te da, kako se jasno pokazalo u slučaju Jumka, iskoriste državne resurse za partijske potrebe i pobedu na izborima.

     No, vreme koje je aktuelna vladajuća elita sama sebi dala je isteklo. Štaviše, vreme ističe po ko zna koji put, ako posmatramo period od 2001. pa naovamo.

     U čemu je kvaka? Pomenuti Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji izglasan je u Narodnoj skupštini krajem decembra 2015, a primenjuje se od 1. februara 2016. To znači da bi ovih dana, tj. 1. februara 2017. zaštita Jumka od naplate potraživanja trebalo da bude ukinuta!

Halo, ima li koga u Ministarstvu odbrane?

     Drugim rečima, ako su namere vladajuće elite ozbiljne, Ministartsvo odbrane bi ovih dana trebalo da objavi plan restrukturiranja, kako bi vranjanska javnost, pre svih, saznala da li će i kada biti formirano namensko preduzeće, koji pogoni će ostati u vlasništvu države, koliko ljudi će tamo biti zaposleno, odnosno koji delovi Jumka će biti ponuđeni potencijalnim investitorima.

     I što je možda najvažnije, šta će biti sa nagomilanim dugovima vranjanske fabrike, tj. kada će i u kom procentu poverioci biti namireni.

     U Ministarstvu odbrane, međutim, muk. Portal VranjeNET je pre nedelju dana poslao pitanja na četiri mejl adrese nečega što se tamo kriče “Odnosi sa javnošću”, ali otuda ni glasa o tome da li će biti odaslati nekakvi odgovori. A na brojne telefone jedva da se ko i javlja.

     I zato ovde priča o svetloj budućnosti Jumka postaje jako zanimljiva. Naime, prema poslednjem prospektu za privatizaciju, iz 2014. godine, koji je objavljen na sajtu Ministarstva privrede, obaveze vranjanskih tekstilaca u to vreme ukupno su iznosile 4,15 milijardi dinara: prema komercijalnim poveriocima 863 miliona dinara, prema Fondu za razvoj 1,18 milijardi dinara, a po osnovu neisplaćenih zarada, poreza i doprinosa Jumko je još tada dugovao preko 1,4 milijade dinara; ostatak su uglavnom potraživala javna preduzeća i lokalna samouprava.

     Ovi dugovi su se u poslednje dve godine verovatno povećali, najpre zbog kamata, ali i zbog novih sudskih sporova. Pitanje je kako država, kao većinski vlasnik Jumka, misli to da plati? Da li uopšte misli to da plati? I da li se bilo kakva strategija o “rešavanje statusa” može praviti bez odgovora na ova pitanja, posebno zato što je ukupna visina dugova odavno i znatno premašila vrednost kapitala Jumka.

Jumko Vranje

Tamno nebo, ministar odbrane i osmesi (Foto: Portal Grada Vranja)

Samo opušteno

     Pošto ova država, nažalost, sve više liči na provizorijum najgore vrste, za očekivati je da će Vlada nekom novom uredbom, zaključkom, čime god, poveriocima ponovo da onemogući prinudnu naplatu potraživanja. Nema ništa lakše od toga: partijska elita sedne, izglasa ono što je potrebno, i teraj dalje.

     Verovatno zato je predsednik NO Jumka Branislav Popović u poslednjem intervjuu za RTV Vranje bio sasvim opušten glede mogućnosti izvršenja sudskih presuda, kojih prema nezvaničnim informacijama ima oko tri hiljade. Čovek je objasnio da Jumko ima namenski račun preko kojeg fabrika posluje i koji niko ne može da pipne. E sad, na onaj što je godinama u blokadi, s vremena na vreme legnu neki novci, pa poverioci – izvolite! Koliko će da čeka onaj što je trihiljaditi u isplatnom redu, zaključite sami.

     Valja reći i to da Jumko nudi isplatu duga u više rata, ali je malo verovatno da će neko da se uhvati za taj jadac. Naime, zaposleni su se jednom opekli: 2003. godine su potpisali sporazum da im se 17 zaostalih zarada izmiri na 12 rata, ali to ni do danas nije sprovedeno.

     Naprednjačka politička elita, međutim, poslednjih meseci agresivno proizvodi marketinšku penu, svrstavajući Jumko u uspešna preduzeća, gde privatizacija nije prioritet. Jasno je i zbog čega: predsednički izbori su na pragu, možda i parlamentarni.

Jumko – istorija taze neispunjenih obećanja

     Ovde već prelazimo na blatnjav teren politikantstva na kojem nema pravila, garancija i efikasnih i trajnih ekonomskih rešenja. A koliko zapravo sve mož’ da bidne, al’ da ne mora da znači pokazuju iskustva iz 2015. i 2016.

     Sećate li se vesti o proširenju Slobodne zone Vranje? Lokalna vlast oličena u SPS morala je pod pritiskom Vlade navrat-nanos da završi taj posao, zbog Turaka iz Weibo group koji su navodno bili baš nestrpljivi: kako se moglo pročitati u dokumentima koji su podeljeni gradskim većnicima, želeli su da započnu proizvodnju u Jumku već 15. novembra 2015.

     To nije sve. Tada smo saznali i da je država navodno spremna da iskešira 12 miliona evra za izgradnju fabrike tekstila Weibo group u Vranju ukupne površine 124.000 metara kvadratnih, gde bi u narednih desetak godina trebalo da se zaposli 6.000 ljudi.

     A koliko je lepo i bajno to što je proširena “livada na Bunuševcu”, odnosno Slobodna zona, objasnio je tada generalni direktor Jumka Goran Đorđević, inače masovik i kadrovik SNS-a, partije koja je u ono vreme bila opozicija na lokalu.

     – Mi smo uradili za četiri meseca nešto što drugi nisu mogli za 15 godina – rekao je Đorđević početkom oktobra 2015.

     I šta je bilo posle?

     Aprila 2016. bili su redovni lokalni i vanredni parlamentarni izbori, na kojima su pobedili naprednjaci. Turčina smo videli samo na slikama.

Poreski obveznici, pripremite novčanike

     Da li će i koja od taze obećanja s početka teksta naprednjačka vlast da ispuni tek ćemo da vidimo, ali se zato već sada može konstatovati da se račun naduvava i da će na kraju balade stići na adrese poreskih obveznika.

     Elem, prema podacima Osnovnog suda u Vranju, na ime odštete zbog kršenja prava za suđenje u razumnom roku, u šta spada i razvlačenje izvršnog postupka, u 2016. godini Vranjancima je iz državne kase isplaćeno 10 miliona dinara. A to je tek početak, jer se Zakon koji reguliše tu materiju primenjuje od prošle godine.

     Ima još jedan detalj, koji ide uz najavu o formiranju namenskog preduzeća za proizvodnju vojne i policijske garderobe: što bi svi mi, kao poreski obveznici, bez sprovedenog tendera, morali da plaćamo Jumku 100 dinara za uniformu, ako neko drugi može da je proizvede za 80?

     Možda baš zato ta ideja ima najviše izgleda da se realizuje u praksi. Biće da su se nekome mnogo dopale legende o saradnji nekadašnjih direktora Jumka i generala JNA.

Zoran Radulović

VOJNE TAJNE

Pitanja portala VranjeNET na koja Ministarstvo odbrane nije odgovorilo:

1. Tokom posete vranjanskom Jumku početkom decembra prošle godine, ministar odbrane je najavio da će Ministarstvo odbrane napraviti plan restrukturiranja kojim će ova fabrika biti transformisana u preduzeće “Jumko – namenska”. Da li je plan restrukturiranja gotov, odnosno kada će biti gotov i prezentiran javnosti?

2. Koji pogoni Jumka će postati sastavni delovi novog preduzeća?

3. Koliko ljudi će biti zaposleno u novom preduzeću?

4. Postoji li rok do kojeg bi trebalo da se završi transformacija Jumka, odnosno kada bi novo preduzeće trebalo da bude registrovano u APR?

5. Da li će neki pogoni Jumka (koji) biti predmet privatizacije, odnosno ponuđeni potencijalnim strateškim investitorima?

6. Jumko ima ogromne dugove iz ranijeg perioda, kako prema komercijalnim poveriocima, tako i prema državi, javnim preduzećima, lokalnoj samoupravi i zaposlenima. Da li će, do kada i na koji način biti namirene pomenute obaveze Jumka?