Dok su poreski obveznici namicali sredstva za smanjenje radne snage kako bi se olakšala privatizacija, Đorđević je masovno zapošljavao nove ljude, za koje se pretpostavlja da će biti lojalni Srpskoj naprednoj stranci

   

Generalni direktor Jumka Goran Đorđević od aprila prošle godine zaposlio je u ovom preduzeću pod zaštitom države blizu 400 ljudi na određeno vreme.

Podatke o tome nadležne službe Jumka dostavile su proletos Nadzornom odboru, do kojeg su prethodno doprle informacije o masovnom prilivu novih radnika.

U svim radnim jedinicama tada su sačinjeni spiskovi sa imenima novozaposlenih, datumom prijema i isteka ugovora, a prema toj dokumentaciji, u Jumku je 1. maja 2015. godine, ne računajući zavisna preduzeća kao što su Bivoda, Jumko prizosi, Jumko komerc, Jumko trejd i Biznis inkubator centar, bilo zaposleno 337 lica na određeno vreme.

JUMKO MORA DA IMA KREATORKU, PORTPAROLICU I KONOBARICU

Na osnovu papira kojima raspolaže VranjeNET, masovno zapošljavanje na određeno vreme počelo je prošle godine, nakon postavljenja kadra Srpske napredne stranke Gorana Đorđevića na mesto vršioca dužnosti generalnog direktora Jumka.

Enormni priliv novozaposlenih pokrenut je u julu 2014. i to u pogonima konfekcije u Vranju, Vladičinom Hanu, Poljanici i Radovnici, kao i u Trikotaži, Doradi i Koncu, gde je u narednih nekoliko meseci ukupno zaposleno 280 ljudi na određeno vreme.

Pored toga, Đorđević je zapošljavao i tzv. režijske radnike, pa su tako posao dobila četiri lica u Obezbeđenju, 13 u službama prodaje, četiri u Pravnoj, pet u Računovodstu, ali i četiri u rukovodstvu kompanije, među kojima je i portparolica Jumka.

Šest ljudi zaposleno je u Jumkovim službama nabavke, a tu spada i Stefan Dutina, Đorđevićev partijski drug, koji je pre ovog uhlebljenja zbrisao iz redova radikala.

stefan dutina slavisa bulatovic jumko

Šefe, volim svoj novi posao: referent Stefan Dutina i lider naprednjaka na lokalu Slaviša Bulatović

Iako Jumko poslednjih godina uglavnom radi poslove koje naručuje država, odnosno uniforme za vojsku, policiju i javna preduzeća, Đorđević je verovatno procenio da su mu potrebni novi kreatori, pa je, pored 47 stalno zaposlenih koje je zatekao u Modelarnici, tamo zaposlio još tri lica na određeno vreme.

Posebna bizarnost je činjenica da Đorđević među zaposlenima koje je imao na raspolaganju nije mogao da pronađe adekvatnu konobaricu, tako da je morao da zaposli jednu. Kako saznaje VranjeNET, radi se o radnici nedavno zatvorenog Haremluka, koja sada služi u restoranu na desetom spratu Jumkove poslovne zgrade, gde Đorđević i ostali članovi menadžmenta vole da se druže sa gostima.

Povrh svega, Jumko je primao radnike na određeno vreme i u zavisnim društvima: u Jumko komercu došlo je dvadesetak osoba, Jumko prizosi i Biznis-inkubator centar dobili su nekoliko novih lica, dok je za sada neizvesno koliko ljudi je uhlebljenje pronašlo u preduzeću Jumko trejd, formiranom marta ove godine.

Kad se podvuče crta, ispada da je u Jumku za Đorđevićevog vakta radno mesto na određeno vreme steklo blizu 400 ljudi.

jumko portparolka

Savesna portparolka: ne zna da li će direktor da odgovara na pitanja i zato ne ferma novinarske sms poruke

Tragom ovih informacija, portal VranjeNET je pre 15 dana pisanim putem od Đorđevića zatražio da objasni koliko je ljudi zaposleno na određeno i neodređeno vreme od momenta kada je došao na mesto vršioca dužnosti generalnog direktora u aprilu prošle godine do danas, i zašto. Odgovora, međutim, nema.

Šta je proletos preduzeo Nadzorni odbor, nakon saznanja da je Đorđević za nepunih godinu dana provedenih na čelu Jumka zaposlio veliki broj ljudi? Gotovo ništa.

Doneta je odluka o moratorijumu na nova zapošljavanja, a menadžment Jumka je, navodno, dobio nalog da sastavi nekakvu komisiju koja bi trebalo da odlučuje o tome kome će eventualno biti produžen angažman.

Štaviše, iako su većini novozaposlenih ugovori na određeno vreme isticali su u julu i avgustu, gotovo svima onima koje je zaposlio Đorđević radni odnos je produžen do kraja ove godine.

Informacija o masovnom zapošljavanju pojavila se i na poslednjoj Skupštini akcionara, održanoj krajem juna ove godine, kada je jedan od predstavnika radnika zatražio od Đorđevća da pojasni o čemu se tu zapravo radi. Generalni direktor Jumka je tada navodno rekao da su mu novi ljudi potrebni da bi se realizovali sklopljeni ugovori.

Sa druge strane, kako saznaje VranjeNET, uprkos enormnom broju novozaposlenih, Jumko je deo poslova koje mu je obezbedila država kao preduzeću od strateškog značaja ustupao drugim firmama.

Koliki je ukupan broj ljudi koji u ovom trenutku zaista zaposlen u Jumku bilo je drugo pitanje portala VranjeNET na koje Đorđević nije dao odgovor.

JUMKO ENIGMA: KOLIKI JE UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH?

Elem, prema podacima koji su objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre, u 2013. u Jumku je radilo prosečno 1.762 lica. Kada se tome doda i brojka od preko trista radnika na određeno vreme, ispada da je u Jumku sada trenutno zaposleno preko dve hiljade ljudi, jer značajnijeg odliva po osnovu odlaska u penziju u međuvremenu nije bilo.

Na drugoj strani, u izveštaju koji je proletos dostavljen Nadzornom odboru, stoji da Jumko, računajući i zaposlene na određeno, ima ukupno 1.879 radnika.

Političari, pak, navode podatke koji u celu priču unose totalnu konfuziju. Tokom nedavne posete, ministar privrede Željko Sertić je, nakon sastanka sa rukovodstvom fabrike, govoreći pred novinarima o predstojećoj privatizaciji, rekao da Jumko ima oko 1.500 radnika, te da će posle isplate socijalnog programa njihov broj biti sveden na oko hiljadu.

Finansijski izveštaji o poslovanju vranjanskog preduzeća za 2014, u kojima bi trebalo da se nalazi i podatak o broju zaposlenih, međutim, još uvek nisu dostupni na sajtu Agencije za privredne registre.

Portal VranjeNET je od APR zatražio objašnjenje o tome da li podatak o prosečnom broju zaposlenih u nekom preduzeću, koji objavljuje ova institucija, obuhvata i one koji rade na određeno vreme.

– Članom 6. Zakona o računovodstvu propisano je da se prosečan broj zaposlenih izračunava tako što se zbir ukupnog broja zaposlenih na kraju svakog meseca, uključujući i zaposlene u inostranstvu, podeli sa brojem meseci u poslovnoj godini. U taj broj ulaze svi koji su na platnom spisku privrednog subjekta, dakle i oni na određeno – stoji u odgovoru APR.

Kako god, prema informacijama sa sajta APR, bilans stanja i bilans uspeha Jumka nisu javno objavljeni iz dva razloga: nije ih potpisao ključni revizorski partner svojim kvalifikovanim elektronskim potpisom, a rukovodstvo vranjanske kompanije nije predalo ni validnu odluku o tome kako će biti pokriven gubitak iz 2014, niti se dostavljeni dokument može smatrati izjavom da takva odluka nije doneta.

Zašto je sve ovo važno?

Jumko je preduzeće pod patronatom države koje odavno ima problema sa viškom radne snage, odnosno niskom produktivnošću, zbog čega Vlada desetak godina unazad finansira smanjenje broja zaposlenih. Poslednja tura socijalnog programa sprovodi se ovih dana, a za odlazak 510 radnika država je izdvojila 333 miliona dinara.

jumko konfekcija v

Stari odlaze, novi ostaju: pogon Jumkove konfekcije

Drugim rečima, dok su poreski obveznici namicali sredstva za smanjenje radne snage kako bi se olakšala privatizacija Jumka, Đorđević je masovno zapošljavao nove ljude, za koje se pretpostavlja da će biti lojalni Srpskoj naprednoj stranci.

BELI MEDVED

Prema izveštajima kojima raspolaže portal VranjeNET, usvojenim pre nekoliko meseci na Skupštini akcionara, Jumko je prošle godine zabeležio gubitak od blizu 420 miliona dinara iliti 3,5 miliona evra. Tome valja dodati i podatak da je vranjanska kompanija prema konsolidovanom finansijskom izveštaju iz 2013. imala minus iznad visine kapitala u iznosu od 1,6 mlijardi dinara, što praktično znači da već tada nije imala sopstvenu imovinu.

Jumko je sa 1,49 milijardi dinara poreskog duga letos bio na 13. mestu najvećih srpskih dužnika, a zaposlenima duguje nekoliko plata (iz perioda pre Đorđevića), kao i doprinose za penzijsko osiguranje od 2011. naovamo. Tome valja dodati i značajan dug prema lokalnoj samoupravi, koja po tom osnovu toga želi da preuzme bazen i stadion u vlasništvu Jumka.

Inače, nekada moćna tekstilna kompanija je u većinskom vlasništvu države, a juna ove godine našla se na spisku od 17 preduzeća kojima je produžena zaštita od naplate potraživanja, odnosno prinudne naplate do godinu dana, a zarad lakše privatizacije.

Zoran Radulović