Radije bih popio kafu sa “ubicom nečijeg deteta”, nego sa onim pravim, a nekako bi mi bilo najljigavije da kafenišem sa onim što je objavio fotografiju.

Piše: Zoran S. Nikolić


 

Odnos prema životinjama je, istovremeno, ali malo odloženo, i odnos prema ljudima, prema čovečanstvu. Mnoge životinjske vrste su ugrožene, što prema mnogim naučnicima znači da je i čovek ugrožen.

Čovek vredniji je od bilo koje životinje

     Neki od nas se isto odnose prema životinjama i prema ljudima. Dobri i solidarni prema ljudima, dobri i solidarni prema životinjama. Zli prema ljudima, zli prema svemu što je živo.

     Ne sviđaju mi se ni oni koji su sasvim okrenuti životinjama, koji ih favoriziju. Bilo koji čovek vredniji je od bilo koje životinje.

     Neki od nas jedu mesu, neki ne. Često je nerazumevanje između ove dve grupe, što je i logično, jer njihovi stavovi prema hrani su isključivi, ali nije logično da se ta isključivost prenese i na sve ostalo. A prenosi se, mada nisam video da se zbog svojih blagoutrobijskih opredeljenja potuku vegetarijanac, u svim izdanjima, i onaj koji konzumira meso. Zasad se samo nerviraju i uzdržano vređaju. Istina, dobijem jaku želju da ponekad neke od njih, i iz jednog i iz drugog stada, opaučim kada počnu da zanovetaju.

     Sve ovo nikome sem svom mladunčetu, koje je izbacilo meso iz uživanja, ne bih govorio da nisam naišao na pljuvanje po glumcu koji se fotografisao sa odstreljenom srnom. Nas dvoje bismo to rešili tako što bih joj, a to baš ne voli da sluša, opisivao divote srnećeg gulaša, ali bismo se složili da je kretenski iz sportskih razloga ubijati životinje i infantilno, u najmanju ruku, slikati se sa njihovim lešinama. Ja bih verovatno dodao da je idiotski objaviti nečiju takvu fotografiju i nimalo ne verujem da je onaj ko pokaže tuđu sramotu dobar čovek, niti verujem da je on neki veliki prijatelj životinjskog sveta.

Drugi je stvarno ubijao

     Kažu da je ubica, da je “ubio nečije dete”. Glupost! To je još jedan primer oduzimanja smisla rečima. Takva preterivanja ne ističu nečije nedelo, već zamagljuju stvari, oduzimaju težinu stvarnom ubistvu. Onaj drugi glumac je stvarno ubijao i nije poželjno da njegovo pucanje u ljudsko meso jednačimo sa pucanjem u srneće.

     Ukratko, radije bih popio kafu sa “ubicom nečijeg deteta”, nego sa onim pravim, a nekako bi mi bilo najljigavije da kafenišem sa onim što je objavio fotografiju.