Jedan od najkreativnijih jazz bendova savremene svetske scene Lydian Sound Orchestra, koji ove godine obeležava tri decenije postojanja, nastupiće prve večeri ovogodišnjeg Nišville jazz festivala. Specijalni gost ansambla za koncert u Nišu biće i istinska legenda – saksofonista, kompozotor i aranžer David Murray


 

Od 1975. godine, kada je kao dvadesetogodišnji student stigao u New York i krenuo da upija energiju tamošnje scene, družeći se i svirajući sa tada već velikim imenima free scene (Don Cherry, Anthony Braxton, Julius Hemphill…) do danas David Murray je objavio više od 150 albuma pod svojim imenom i još preko stotinu kao gostujući muzičar.

Rušenje barijera

Impresivinije od brojki je to što je Murray kao tenor saksofonista usavršio prepoznatljiv pristup improvizaciji, koja čak i u „najslobodnijem letu“ pokazuje duboko poštovanje tradicije, uz beskonačni mozaik muzičkih izazova i istraživanja. Krajem devedesetih bio je jedan od pionira fuzije world music i džeza, tragajući za korenima: od Kariba pa sve do Južne Afrike i Senegala.

Iako je u startu bio pod uticajem free jazz muzičara kao što su Albert Ayler ili Archie Shepp, postepeno je razvijao raznovrsniji izraz – i u sviranju i u komponovanju. Murray se izdvojio od većine muzičara svoje generacije zato što za uzora nije uzeo Johna Coltranea, već se okrenuo proučavanju „mainstream“ saksofonista kao što su Coleman Hawkins, Ben Webster ili Paul Gonzalves.

Samo na prvi pogled može delovati kao paradoks to što je Murray svoju prvu Grammy nagradu dobio upravo za album koji je 1988. snimio sa McCoy Tynerom „Blues for Trane: A Tribute to John Coltrane“ na kojem su svirali i Pharoah Sanders, Cecil McBee i Roy Haynes. Jednaest godina kasnije, on je sa svojim sastavom snimio „Octet plays Trane“ i po ko zna koji put srušio barijere između jazz modernizama i tradicije.

Muzičar za sva vremena

Još 1976. godine (bilo je to posle njegove prve evropske turneje) Dave Murray osniva jednu od svojih „mitskih“ grupa: „World Saxophone Quartet“ – ansambl sastavljen samo od saksofonista.

Samo neki od muzičara sa kojima je svirao i snimao su i Max Roach, Randy Weston, Elvin Jones, Henry Threadgill, James Blood Ulmer, Olu Dara, Ed Blackwell… ali i Jerry Garcia – lider grupe Greatefull Dead, na čijem je koncertu (1993, godine u Medison Skver Gardenu) bio gost i kojoj je tri godine kasnije posvetio album „Dark Star“. Pisao je i muziku za film, pozorište i plesne trupe, a komponovao je dve opere.

Murray je poslednjih godina skrenuo pažnju i mlađe publike saradnjom sa soul pevačicom Macy Gray, koja ga je zamolila da za njen album „Covers“ rearanžira pesmu „Love Lockdown“ (koju originalno peva Kanye West), a za koju je potom napisao i niz hitova i na kraju je uključio u svoj big band projekt. Macy Gray je kao gost bila uključena i u najnoviji Davidov projekat „Infinity Quartet“.

Časopis „Village Voice“ ga je 1980. proglasio muzičarem dekade, 1986. je dobio „Bird Award“, Guggenheim Fellowship (1989), Dansku Jazz Nagrada (1991), a 1993. časopis Newsday proglasio ga je muzičarem godine.

Optimalno

Lydian Sound Orchestra je italijanski sastav “srednje veličine” (sa šest ili sedam duvača i ritam sekcijom, odnosno, nešto izmedju combo postave i big benda), a osnovao ga je 1989. godine Riccardo Brazale – kompozitor, aranžer, dirigent, pijanista, profesor, esjista i umetnički direktor festivala ”New Conversations – Vicenza Jazz“. Aktuelnu postavu čine Robert Bonisolo, Mauro Negri i Rossano Emili (saksofoni i klarineti), Gianluca Carollo (truba), Roberto Rossi (trombon), Glauco Benedetti (tuba), Paolo Birro (klavir), Marc Abrams (bas) and Mauro Beggio (bubnjevi) i Vivian Grillon (vikal i rep).

Kao članovi ili gosti LSO nastupali su mnogi muzičari iz samog vrha italijanske scene, ali i internacionalne zvezde.

Optimalno je prava reč za repertoar sastava koji čine kako originalne kompozicije, tako i efektne obrade (često tek parafraze) kompozicija be bop, swing pa i New Orleans velikana. A sve to protkano je i zdravom dozom humora, kako u naslovima kompozicija koji su takođe često efektne parafraze, odnosno, poigravanje naslovima poznatih standarada – kao što se, uz puno poštovanje, poigravaju muzičkim materijalom.

Izmešati različite uticaje i pretvoriti ih u lični jezik

Bolji poznavaoci džeza čak iako do sada nisu čuli ništa od ovog ansambla, već iz naslova poput: „A night with Anisia“, „Queen Porter March“, „Bout round midnight“, „St. Louisine double blues“, „All the things we would to be“, Les feuilles (de grand arbes) ne peuvent pas moire“… mogu steći (ispravan) utisak o „metodu“ rada ovog ansambla.

Ne bežeći od uticaja bogate jazz tradicije, LSO koji su pod vođstvom maestra Brazzalea objavili dvadesetak albuma, pokazuju da to uopšte nije u koliziji sa modernošću – naprotiv. Kako je rekao jedan kritičar u recenziji albuma LSO „Back to Da Capo“: „Lako je biti ekletičan! Teško je uspeti izmešati različite uticaje i pretvoriti ih u lični jezik – kao što se to događa na ovom albumu“.

Lydian Sound Orchestra se već godinama nalazi u vrhu lista uglednog italijanskog magazina “Musica Jazz”. Riccardo Brazzale je 2008. proglašen kompozitorom i aranžerom godine, a poslednji uspesi su i titule „grupa godine“ za 2016. i 2018. godinu.

Ostavi komentar

Polja označena zvezdicom se obavezno popunjavaju, ali Vaša email adresa neće biti javno publikovana. Komentari koji sadrže uvrede, psovke ili govor mržnje neće biti objavljeni.

Ova web-stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.