Kontrolu nad Simpom i Jumkom imaju naprednjaci. Oni upravljaju nekadašnjim vranjanskim gigantima na način viđen devedesetih, u vreme Dragomira Tomića i Slobodana Miloševića, a u takvim uslovima nema fer izbornog nadmetanja na lokalu.

Gradska izborna komisija konačno je prebrojala i potvrdila: naprednjaci su naživo odrali socijaliste u “crvenom Vranju” i imaju priliku da sami formiraju lokalnu vlast. Na rekordno velikoj izlaznosti, nakarikali su 21.701 glas iliti 46,47 odsto, što će im doneti natpolovičnu većinu u odborničkim mandatima. SPS je dobio svega 9.388 glasova, odnosno 20,1 odsto.

AUTOGOLOVI SPS

Nekako mi se ne da da čestitam pobednicima, mada elementarna pristojnost nalaže tako nešto, ali o tome kasnije. Sada se samo iskreno nadam da su sva moja predviđanja glede kvaliteta buduće vladavine na lokalu pogrešna. Inače smo najebali.

Prema mom sozercanju, dva su ključna razloga za poraz socijalista u Vranju. Prvi je neočekivano loša kampanja koju je vodio gradonačelnik i ovdašnji lider SPS Zoran Antić. Njegov odnos prema dosad najjačim političkim protivnicima bio je mahom bahat i neodgovoran, na momente izrazito opušten i sterilan, a ponekad je sve podsećalo na tragikomediju.

U osnovi, Antić je u trku ušao sa dobrom idejom: proklamovani cilj bio je da se sačini lista od proverenih stranačkih kadrova, ali i od uglednih pojedinaca i predstavnika grupa građana. Trebalo je da se formira tim koji će biti kadar da se suprotstavi najezdi naprednjaka, tj. “surdulizaciji” Vranja. Kako je to, međutim, izgledalo u praksi?

Da se ne bih ogrešio o neke ljude, odmah ću reći da je na odborničkoj listi socijalista bilo dosta kvalitetnih stranačkih, ali i vanstranačkih kandidata, poput dr Mladena Kostića, recimo. Poenta je u tome što je među “pojačanjima” bilo faca od kojih ti se stuži odmah čim ih vidiš.

Kada je obelodanjeno koje su se sve njuške tamo ušlihtale, postalo je jasno da Antić nema široku podršku, da zapravo ne razume duh grada i, što je najvažnije, da duboko potcenjuje pamćenje onih čije glasove želi da pridobije.

Porazna je bila i njegova retorika tokom kampanje. Nisam brojao, ali lider SPS na lokalu je bar tri puta javno rekao da sve radi u inat: te to je stara dobra srpska osobina, te ako se on naljuti ima da im nanu naninu…

Ilustracije radi, pomenuću da je u jednom tv duelu vređao lidera naprednjaka iako je mogao verbalno da ga dribla kako hoće: da ga fintira levo, pa desno, pa da mu proturi kroz noge, pa da sve to ponovi još dva-tri puta. Ali ne, on je izabrao da se bahati i da vređa.

Naravno, tačna je Antićeva konstatacija da su sve njegove bodljikave izjave zapravo reakcije na besmislene a ponekad i uvredljive tvrdnje iz protivničkog tabora. Ali, da li je prosečan glasač primetio tu finu razliku? Kao što se pokazalo u nedelju, većina nije. Štaviše, to nikoga nije mnogo ni interesovalo.

CELIVANJE IKONE I IGRA NA ZNANJE

zoran antic vranje_1

Foto: SPS

Ipak, najsmešnije je to što se gradonačelnik sve vreme hvalio da igra na kartu političkog obrazovanja i iskustva.

Antić je svojim ponašanjem zapravo debelo išao na ruku protivnicima, koji su ga odlično targetirali. Ko zna kako, Dejan Manić iz JS i Slaviša Bulatović iz SNS shvatili su da je on, što bi rekao haški pobednik, najslabija karika. Njihova poruka bila je jasna i jednostavna: Antić je smetnja, da nije njega sve kombinacije bile bi moguće.

Gradonačelnik se na to primio, k’o saučešće, pa se onda iznervirao i zainatio. A, rezultati izbora su jasno pokazali da u njegovom okruženju nije bilo osobe koja bi ga svakog jutra podsećala na drugu srpsku poslovicu koja kaže – inat glavu kida.

Terao je Antić, dakle, inat svima: ljudima iz svoje partije, potencijalnim partnerima, biračima, protivnicima, da bi na kraju, u prepunoj sportskoj hali, kampanju pretvorio u operetu; poljubio je i ikonu iako dobro zna da u sekularnoj državi političarima to ne priliči, naročito ne njemu.

I zato bi sada, nakon prebrojavanja glasova, bilo logično da ostane bez političke glave, ako ni zbog čega drugog, ono zato što će u istoriju vranjanskih socijalista biti upisan kao komandant koji je izgubio tvrđavu. Ali, to su već unutarpartijske stvari. Antić je ponudio ostavku organima SPS, koji je navodno nisu prihvatili, ali šta će biti tim povodom tek ćemo da vidimo.

Drugi razlog pada lokalnih socijalista, odnosno njihovog udaljavanja od postizborne kombinatorike je, po meni, ključan: kontrolu nad Simpom i Jumkom tokom ovih izbora imali su naprednjaci. Oni upravljaju nekadašnjim vranjanskim gigantima na način viđen devedesetih, u vreme Dragomira Tomića i Slobodana Miloševića, a u takvim uslovima nema fer izbornog nadmetanja na lokalu.

Ovaj grad je decenijama rob kancerogenog ekonomskog koncepta koji se primenjuje u fabrikama: samo u neprivatizovanom Simpu i Jumku moguća je zloupotreba privrednih resursa u partijske svrhe; tamo se roje podmićivanja, ucene, pretnje, osmišljavaju vožnje do biračkih mesta i druge nepodopštine; samo u fabrikama koje političari spašavaju 20 godina od propadanja moguće je najprimitivnije iživljavanje nad elementarnom ljudskom egzistencijom.

Ono o čemu govorim mnogo se lakše da objasniti brojkama. Simpo i Jumko trenutno imaju preko 4.000 radnika, a kada to pomnožite sa faktorom tri (člana svake porodice), dobićete iznos koji je u tesnoj korelaciji sa viškom glasova koje su naprednjaci ostvarili u odnosu na socijaliste. A toliki je, otprilike, i broj članova te stranke u Vranju. Da ne govorimo o drugim državnim institucijama sa Vučićevim direktorima, koji su, maltene svakog dana, u radno vreme cepali obuću na ulicama i po selima, u okviru izborne kampanje svoje najnaprednije stranke.

PAČIJA ŠKOLA

Dakle, SNS je u startu vodio bar sa 12.000 prema nula, a u takvim uslovima socijalisti, uz lošu kampanju, nisu imali nikakve izglede. Zato naprednjacima nisu ni bili potrebni “bugarski vozovi”, naprotiv, njihov kontrolor je spečio jedan takav pokušaj; poenta je u tome da je “naprednjački voz” prošao mnogo pre otvaranja biračkih mesta, po modelu skrojenom devedesetih.

Antić i drugi lokalni političari sada molski džeziraju tvrdnjama da su izbori održani u nezapamćenoj atmosferi, da je bilo političke harange, pritisaka, krađe i drugih neregularnosti.

Dobro jutro, pačija školo!

Iskreno se nadam da će sada svi oni koji cvile zbog rezultata konačno shvatiti dalekosežnost idiotske odluke da se konvertuje dug Simpa, odnosno strategiju Jumkovog rukovodstva da ne plaća obaveze lokalnoj samoupravi, kako bi sutra stavili šapu na gradski šalter sa molbom za istovetnu konverziju. Onda će se pojaviti i Zavarivač… I sve tako redom, dok grad ne postane vlasnik svega i svačega, bez dinara u kasi. Nek nam je sa srećom.

Moram li da podsećam čitaoce na činjenicu da su onomad u lokalnoj skupštini odbornici svih, ponavljam svih, partija digli rukice, e da bi spasili Simpo. Ok, gospodo, “spasili” ste ga, to je bio vaš izbor, što se sada čudite zato što su vas na izborima ogulili k’o krtole?

Poslednjih nekoliko meseci bilo je budalesanja za desetku i po pitanju Jumka, s tim što su kod lokalnih političara postojale dve “strategije”.

Oni koji su kritikovali zbivanja u vranjanskoj pamukari, radili su to uglavnom onda kada ih je portal VranjeNET vukao za rukav. U toj skupini je i gradonačelnik Zoran Antić, koji je dao nekoliko suvislih odgovora na zadatu temu, ali je problem što on nikada prvi nije sazvao konferenciju za medije, na primer, da bi kao odgovoran političar pružio javnosti informacije o tome šta se dešava u Jumku. Čekao je, onako licemerno, da ga se nešto pita. Verovatno je umislio je da će sve nas da obrne oko malog prsta i uradi na foru.

Jednom prilikom, čak, dolepotpisani ga je zamolio da komentariše zbivanja u Jumkovom Biznis inkubator centru, gde su se prema mnogim nezvaničnim informacijama tek događala čuda stranačkog zapošljavanja. Znate šta je onda uradio, kao prvi čovek Grada koji u BIC ima 49 odsto osnivačkog kapitala? Ladno je uputio na drugog sagovornika, koji nema veze sa lokalnom samoupravom.

U ostale opozicione “stratege” spadaju oni koji su, verovali ili ne, govorili da to sa Jumkom nije baš tako loše kako izgleda na prvi pogled, da tamo nije sve crno, te da su mnogi radnici nezadovoljni i da neće glasati za SNS, bla, bla… Onda su se zaprepastili kad su im na izborima pokazali od koje se drvo prave kašike.

Na drugoj strani, niko od lokalnih političara, koji su se inače protivili enormnom zapošljavanju i zloupotrebi fabrika u političke svrhe, nije ovu temu ubacio u agendu svog izbornog nastupa, iako su svi vrlo dobro znali šta se dešava i u Jumku i u Simpu. Pitate se zašto? Pa zato što su se, kao i Antić, potajno nadali da su im ti “politički” resursi samo privremeno nedosutupni, ali da su njihovi ili da će jednog dana biti njihovi. I zato im se nije milelo razaranje nakaradnog modela svim raspoloživim sredstvima. I zato sada ništa smisleno ne mogu da kažu, osim da neartikulisano viču: ua, lopovi!

A SAD MALO MI

sns vranje 5_2

Foto: SNS, Facebook

Ovde su, nažalost, pobedili oni koji koji su, figurativno rečeno, imali najgluplju poruku: a sad malo mi! Naprednjaci su biračima jasno stavili do znanja da kontrolišu fabrike i institucije, da lakše zapošljavaju, da brže voze do glasačkih kutija, da jače prete, bolje ucenjuju, lepše obećavaju…

E pa, drugovi gubitnici, plačite, baš me briga. Upozoravao sam vas, sada samo ne mogu da čestitam pobednicima, a mislim da sam vam objasnio zašto.

Reč-dve i o glasačima, odnosno o njihovim motivima, mada tu nema neke velike misterije: opet je pobedilo palanačko licemerje, koje sve teže podnosim. Elem, u izbornoj noći obilazio sam prostorije stranaka, gledao atmosferu, slušao glasna razmišljanja. Najmudriju sentencu čuo sam u štabu socijalista, od strane jednog časnog čoveka. On je funkcioneru SPS-a, u trenutku kada su počeli da pristižu rezultati, rekao: Pa za vas nisu glasali vaši!

Da, da. Tako su ovde decenijama vaspitavani birači: nema ideologije, nema levice i desnice, nema programa, nema principa, nema morala – lobotomija je sve svela na golu ličnu korist. I tako, sledeći predatorske instinkte, mnogi su shvatili da je izborni dan poslednji trenutak za preletanje na drugu stranu.

Sad sledi pitanje: šta nas čeka?

Među onima koji su imali bilo kavu ličnu korist od SPS-a vlada konsternacija. Njihovi mali ugodni svetovi, tako im se sada čini, kao da su počeli da se raspadaju. Pošto im je voda ušla u uši, još neko vreme im neće biti jasno da naprednjaci, kao i socijalisti, kao i pripadnici većine stranaka u Srbiji, nimalo nisu probirljivi: svi vladari vole da im se poližu jajca. Oba. Kad malo dođu sebi, ti što su sada u bedaku, uredno će sačekati da nove gazde zasednu u fotelje da bi mogli precizno da lociraju željene testise. I onda će im biti lepo kao i pre, mada će novi svet možda malo drugačije da se zove. Nas ostale ko ferma, mi im ionako nikada nismo bili važni.

Kad konačno padnu tenzije, kad maheri budžetskih korita osiguraju svoj opstanak, opet će da pričaju kako su oni zapravo stručnjaci i mislioci, a da svi mi koji se bunimo gubimo vreme, jer je opet sve super. Novinarima će govoriti da nema o čemu da se piše ili da možda i ima, ali da oni o tome ne mogu javno da govore. Znaš, reći će, mora da se čuva posao i plata, da se školuju deca, vraća kredit za novi auto, mora da se ide na letovanje, zimovanje… I ponovo će da nas mažu birokratskim forama i da nam objašnjavaju šta nismo razumeli. Zato, ne brinite, svi ćemo biti jednaki, goli i bosi, osim nekih.

Moram da kažem nešto i o ulozi lokalnih medija u ovome što nas je snašlo. Pitate li se ponekad čemu oni služe generalno? Da bi preneli neke informacije, je l’ da? A, koji će kurac građanima informacije? Pa valda da bi doneli neke odluke, ispravne ili pogrešne.

E sad, portal VranjeNET postoji godinu dana i realno je beznačajan. Ima skromnu produkciju, malu posećenost, vrlo ograničene resurse i, uprkos dragocenoj pomoći nekolicine prijatelja, za sada je zapravo one man show. Ipak, pokušao je da upozori javnost o onome što će događa, a što će konačnu potvrdu dobiti na upravo održanim izborima: ko drži Jumko i Simpo, drži Vranje. Bez uspeha, ali bar je pokušao.

Šta su o tome javljali ostali lokali mediji koji imaju zilionsku čitanost i gledanost, popularnost, koji imaju lajkove, šerove, resurse, ljude? Ništa, ili gotovo ništa. Naravno, o nečemu su izveštavali, jebiga, odašiljali su nekakve informacije, na osnovu kojih su građani doneli odluku u nedelju. Ok, kazaćete vi, logično bi bilo da se sada tamo raduju zato što je pobedila najnaprednija proevropska opcija, zato što su obavili posao profesionalno, zato što su pali lopovi i crveni baroni i što će Vranje sad da progleda.

Ne, naprotiv, sad će vlasnici i urednici tih medija neovisno da se čude mesecima šta ih je snašlo, naročito kad vide kako izgleda napredno držanje dizgina. Reći će – pa kako to, pa da l’ je moguće, pa nismo znali, nismo verovali, ajmo borba, okrugli stolovi, projekti, parice, tribine, cenzura, diktatura, akupunktura, dresura, pritisak na medije, novinari ne kleče… Valjda razumete šta hoću da vam kažem.

Za kraj, pošto znam da ima prepametnih koji će ovaj tekst shvatiti i kao lament nad Socijalističkom partijom, želim da kažem da mi uopšte nije žao što su prsli. Žao mi je što će ih zameniti isti takvi, samo malo gori, žao mi je što se nisam rodio na Madagaskaru, na Jamajci ili ko zna gde, i što moram da gledam ovo što se ovde događa. I što moram da pišem o tome.

APPENDIX

Možda vam se sad tako čini, ali socijalisti još uvek nisu potpuno van igre. Postoji scenario koji je malo verovatan, ali ne i nemoguć. Naime, ako pogledate izborne rezultate po gradovima i opštinama u Srbiji, brzo ćete shvatiti da su naprednjaci osvojili najviše glasova, ali da im za formiranje većine u mnogim sredinama fali taman onoliko koliko ima SPS. Slutite li moguću igranku?

Pošto su lideri stranaka odavno ukinuli pravo na samostalno delovanje svojim trabantima po Srbiji (u Vranju se još od 2004. vlast formira u Beogradu), nije isključeno da lokalnim naprednjacima stigne katil ferman o ulasku u koaliciju sa SPS-om, sa Antićem ili bez njega, e da bi se “preslikao” republički nivo. Ako u međuvremenu ne utrči Palma.

Iz pukog mazohizma bih voleo da vidim taj prizor, da ih gledam sve zajedno, onako na svingerskoj gomili, tokom bizzar sexa, lupanja pečata i hinjenog osmehivanja u kamere.

Zoran Radulović

Prvi komentar

  1. vranjanac

    Izbore je izgubio SPS samo i iskljucivo zbog Zorana Antica, njegovog bahatog ponasanja i njegove kadrovske politike (Stojancic, Zupe, Janja, Jelasnica, Bulajka…) sklonio je postene ljude u stranu i one koji mu se suprostavljaju. Ako mu je!