Vrlo brzo će, slutim, biti raspisan gradski konkurs za sufinasiranje proizvodnje medijskih sadržaja. Zato rekoh sebi – aj da iskoristim priliku da se javim, da me državni sekretar Dragan Stevanović Boske primeti, da me ima u vidu, onda kad o raspodeli budžetskih parica odluku donosi potpuno neovisna komisija sastavljena od medijskih profesionalaca.


 

Do tad ću marljivo da treniram kako Bosketu da postavim 20 relevantnih, smislenih, dasesmrzneš zajebanih pitanja, pa da i mene ogreje sunce profesionalizma. Evo, odmah sam stao pred ogledalo, namestio objektivni, blagoteleći pogled i… kah, kah…

Vežba

     – Gospodine Stevanoviću, kakvi su vaši planovi za budućnost?

     Ne, nije dobro… Suvoparno je, mora nešto da se doda…

     – Dok presednik Vlade ne spava, šta u budućnost možemo da očekujemo od vas, državni sekretaru, gospodine Stevanoviću?

     Ne, neee, opet ne valja… Nije dovoljno tup… ovaj, oštro.

     – Dok predsednik Vlade ne spava, a vi na leđima nosite breme nerazvijenog juga Srbije koji su opljačkali socijalisti, vaši višegodišnji koalicioni partne…

     Neeeee! Bog te mazo, koliko je ovo zajebano, začas se pogreši. A ja mislio da je lako… Budala! Aj ponovo.

     – Državni sekretaru, gospodine Stevanoviću, dok predsednik Vlade ne spava, a vi u sadejstvu sa njim na plećima nosite breme nerazvijenog juga Srbije, koji su upropastili socijalisti sa kojima nemate nikakve veze, dok načelnik Sretjko čini sve ne bi li povezao vas i nas, koje mudre poteze planirate da povučete u ovom, nikad težem istorijskom trenutku?

     Hmm, ovo je već bolje, ali moraću da popravim opšti utisak, naročito na planu čvrstine uverenja do kojih sam samostalno došao radi postavljanja pitanja, posle kojih bi da mi legnu neki budžetski novci. A tad, potpuno slučajno, pade mi na pamet kolega DJV! Koja sam ja budala! Pa kako se odmah nisam setio te moralne gromade, profesionalca, majstora zanata i učitelja, nego se mučim bezveze? Dakle, ovako:

     – Državni sekretaru, gospodine Stevanoviću, znam da imate muda, bre, ovoooolika, bre, muuuda, razumeš ti mene, ama dok predsednik Vlade ne spava, a vi u sadejstvu sa njim na leđima nosite breme nerazvijenog juga Srbije koji su upropastili socijalisti sa kojima nemate nikakve veze, dok načelnik Sretjko ulaže natčovečanske napore ne bi li povezao sve nas, koje mudre poteze planirate da povučete u nikad težem istorijskom trenutku za naš grad i naše napaćene građane, i ko su ti izdajnici koji spremaju državni udar protiv vas?

     Too! Mislim da ću uskoro biti spreman da izađem na crtu Bosketu. Možda čak prešišam lokalne mainstream medije, možda postanem ovlašćeni tumač budućnosti, licencirani postavljač pitanja državnom sekretaru, možda ipak legnu neke pare, he, he, nikad se ne zna.

O čemu Dragan Stevanović šuti

     Kad ono, puć! Otvorim najuglednije novine i vidim da sam strašno okasnio – u novom, neprejebivo neklečećem intervjuu sva moguća pitanja Bosketu su već postavljena. Džabe se trudim.

     Elem, državni sekretar svuda izdominirao, mada ga, pored svega zamislivog, pitalo i nešto o funkcionerima koji nisu iz Vranja, al’ koji odlučuju o Vranju. Dragan Stevanović im se grohotom nasmejao. Amateri!

     Pa kakve veze ima to odakle su kadrovi? Da l’ je Toma iz Beograd? Nije! Znamo da je iz Bajčetine, tamo peče rakiju. Šta fali našem državnom sekretaru iz Surdulice koji ima muda, bre, ovoooolika, bre, muuuda, razumeš ti mene, koji u sadejstvu sa premijerom na leđima nosi breme nerazvijenog juga Srbije?

     Mora li, bre, Sretjko da bude iz Vranje, a onoliko se trudi da ga niko ne primeti? Zašto poslanik da bude iz Vranje, kad imamo Vranjsku Banju? Kakve veze ima to što je član NO Simpa i direktor u električno iz Han?

     Čekaj, imate nešto protiv toga što je Dragan Stevanović Boske klonirao jednog nadnaravnog Surduličanina, da bi ga imalo i za vranjski Jumko, i za vranjski Zavarivač, i za vranjsko odeljenje Privredne komore?

     Kako ne razumete sve te genijalne poteze?

     Dok sam još bio u neklečećem stavu pred ogledalom, međutim, sinu mi da je državni sekretar svesno prešuteo jednu bolnu istinu. Naprimer, što pa o Vranju moraju da izveštavaju vranjski mediji? Gde to piše? Nigde. A on, Dragan Stevanović Boske, može, ako ‘oće, da ima ovlašćenog novinara i iz Donji Pičkovac, bitno je da taj ne izmišlja pokvarena pitanja sa pozadinom.

     E, a tu je konkurencija žestoka, mislim za postavljanje ispravnih pitanja. Ima medija i u Surdulici, i u Bujanovcu, i u Hanu, i u Leskovcu, i u Nišu i u… Da ne pričamo za gazda Radoicu koji je onoliki profesionalac – oćeš televiziju, on ima, oćeš novine, ima i to, očeš internet portal, ako nema će napravi… samo pozovi gazda Radoicu. Čemu onda da se nadamo mi iz centralnog mesta juga Srbije, naročito ako nismo vežbali kad je trebalo?

     Šta ću, batalim ogledalo, pa počnem i ja grohotom da se smejem.

 

Mnogi vam zameraju instaliranje kadrova van Vranja na značajne funkcije u centralnom mestu juga Srbije. Tu su javni tužilac, načelnik Okruga, direktori Distribucije i Uprave trezora… Kako vi gledate na ovakve zamerke?

– Ma to je toliko smešno… Dokoni ljudi. Pošto nismo lopovi, nismo neodgovorni, nismo lenji… neko se setio “e nisu Vranjanci”. Smešno. Pa tom logikom, da li su u Beogradu samo Beograđani na funkcijama? Ponavljam – smešno.

Kakvi su vaši lični planovi u 2017. godini?

– Planovi su da se borimo, da ne kukamo, da radimo i postignemo nove rezultate.

Dragan Stevanović, Vranjske, 19. januar 2017.