Na konstitutivnoj sednici lokalnog parlamenta izabrani su gradonačenik i njegov zamenik, predsednik Skupštine i njegov zamenik, kao i sekretar. Briljirao je Gradimir Jovanović, opet.

Završio se i taj istorijski dan, 15. jun 2016. Vranje je 26 godina posle uvođenja višestranačkog sistema dobilo vlast u kojoj nema socijalista. Kako će biti sutra, videćemo.

A sve je bilo lepo, i gospodski i drugarski, kako vam drago. Mada, počelo je, što bi rekli Vranjanci, utoporeno. Na startu su svi bili nekako ukrućeni, zvanični, svako je pazio da nešto ne pogreši ili da, ne daj bože, nekoga ne uvredi.

O kandidatu za predsednika gradske skupštine Dejanu Tričkoviću niko ništa loše nije kazao. Svi iz opozicije su ocenili da je on pre dve godine dobro obavljao isti posao, kad su socijalisti i naprednjaci bili u ljubavi, te da nemaju ništa lično protiv njega, al’ da će sada principijelno da glasaju protiv.

Tako i bi. Svi opozicionari, SPS, JS i DS glasali su protiv, a većina sačinjena od SNS i SDS izabrala je onog kog je i predložila. Tako je Tričković postao novi predsednik Skupštine grada.

Dok ne izabraše ostale, ispostavilo se Vranje ima svog Mićuna. Kao najstariji odbornik, pravo da vodi sednicu, je l te, do izbora organa, dobio je Grade, tj. Gradimir Jovanović, legenda neovisnog novinarstva, glavni i odgovorni urednik i direktor upokojene Slobodne reči, stručnjak za prodaju naftnih derivata, penzionerska majka, a nadasve društveno-politički radnik kakvog retko gde ima.

Svašta su pričali ovi iz opozicije potiv njega: te žao mu je što više nema Komiteta, te poznat je po “sinergiji”, te zalepio se za fotelju, te nije mu trebalo ono o ministarki Zorani, a neki su mu čak na kraju predložili da se odrekne plate, pošto ima debelu penziju, a i svuda je kao uzeo mnogo para od otpremnina.

Grade je stoički podnosio napade na ličnost, delo i novčanik koji su trajali sve dok nije izabran za zamenika predsednika Skupštine.

Onda je izašao za govornicu i objasnio da on o Zorani onomad nije rekao ono što mu spočitavaju, da neki tamo nastupaju sa pozicija zavisti i ljubomore, briljantno poentiravši Kantovim kategoričkim imperativom, ili tako nečim, rekavši, urbi et orbi, da za njega važe sledeći principi: Moralni zakon u nama, zvezdano nebo iznad nas!

Zahtev glede odricanja od plate nije komentarisao. Gospodski i drugarski.

Posle izabraše i sekretara Marka Tričkovića, koji nije rod sa predsednikom Skupšine, tek da se zna.

Tada je na dnevni red došao izbor gradonačelnika. Kandidata Slobodana Milenkovića predložila je većina, tj. odbornička grupa SNS, a ovaj je predložio zamenika i svojih eleven, tj. 11 kandidata za većnike.

Onda se pristupilo diskusiji. Opet je bilo sve fino, drugaski i gospodski, niko ništa nije prigovarao, osim za neke, ali bez konkretizovanja. O Milenkoviću svi sve najbolje, mada je opozicija opet rekla da će principijelno da bude protiv.

Pristupilo se proceduri tajnog izbora, a za glavnog u komisiji izabran je advokat Miroslav Nešić.

Kada se završilo glasanje, Nešić je saopštio da su izabrani gradonačelnik i većnici, al’ da je Igor Andonov izvisio za mesto zamenika gradonačelnika. Dobio malo, samo 32 glasa. Advokat je odmah pokušao da zatrlja stvar: te to je tehnička greška, odbornici su zaboravili da zaokruže ime koalicionog partnera, jer su novi i neiskusni.

Zaista, tako je to kad si nov i neiskusan, sve paziš da ne pogrešiš, a onda baš tad, ko za baksuz, pogrešiš, i zaboraviš da zaokružiš šta je potrebno.

Uzbuniše se ovi iz opozicije i nastade komplikacija. Zato predsednik Skupštine dade pauzu.

Odmah poče da se tračari, te mora da je zazvonio neki telefon iz Beograda, te namerno ga nisu zaokružili, te ko zna šta se iza brda valja.

A za to vreme braća naprednjaci odoše u sopče kod svog predsednika Slaviše Bulatovića, na konsultacije. Nije ih bilo pola sata.

Jasno im je bilo da su uzeli vlast, ali da posao nisu završili. I zato po povratku sa konsultacija zapeše: mora da se izabere zamenik gradonačelnika, sad ili nikad. Socijalisti tad saopštiše: što vam je frka, ne mora sad, može to da se uradi i na sledećoj sednici. Rekoše to i Dejan Manić iz JS, i Perica Janković iz DS, čak i Andonov izađe za govornicu i potvrdi da ne mora sad da se glasa, da može i na sledećoj sednici, al’ džaba. Transfer blama je nekako već obuzeo sve u sali.

Zato izabraše novu komisiju, pošto ovi pokvarenjaci iz opozicije rekoše da neće da učestvuju u kršenju procedure, pa ponovo donesoše listiće, pa ponovo prozivka i glasanje. I izabraše Igorče.

Onda je novi gradonačelnik čitao ekspoze pola sata i u njemu nabrojao sve što valja i ne valja u ovom gradu, obećavši da će sve da bude bolje, i brže. Onda su mu svi čestitali, pa se naprednjačka većina nekud zaputi da proslavi.

Z. R.