Država Srbija spremna je da kompaniji Weibo group iskešira 12 miliona evra za izgradnju fabrike tekstila u Vranju ukupne površine 124.000 metara kvadratnih, gde bi u narednih desetak godina trebalo da se zaposli 6.000 ljudi! Da bi taj plan bio sproveden u delo, Grad će morati da obezbedi 26 hektara zemljišta.

   

Da, dobro ste pročitali: pored još živog i neprivatizovanog Jumka, poreski obveznici ove zemlje će, po svemu sudeći, platiti 12 miliona evra za još jedan poduhvat dinkićevskog tipa.

KAMBODŽA (NI)JE DALEKO

Ova se vest nije pojavila ni u jednom lokalnom mediju iako su pomenute informacije bile servirane članovina Gradskog veća za sednicu u petak, 9. oktobra, na kojoj je raspravljano o proširenju Slobodne zone.

No, krenimo redom, ima mnogo zanimljivih detalja.

U papirima koje je dobio portal VranjeNET, piše da je Weibo group jedna od vodećih kompanija u tekstilnoj industriji i da su njeni vlasnici poreklom iz Turske, da postoji više od 20 godina, te da ima pogone u Kini, Kambodži i Makedoniji, kao i da zapošljava deset hiljada ljudi.

veibo makedonija

Sličan projekat je realizovan u komšiluku, s tim da je Weibo grupa tamo kupila fabriku u Krivoj Palanci: premijer Makedonije Nikola Gruevski u društvu Selcuka Alperena

U priloženom predlogu memoranduma o razumevanju, pored ostalog, navodeno je da “Weibo group ima nameru da u Srbiji realizuje investicioni projekat za proizvodnju odeće – muških i ženskih pantalona, odela, košulja, tako što će izgraditi pogon”, “u kome bi bilo zaposleno okvirno 6.000 radnika iz šireg područja Grada Vranja”, te da očekuje godišnji izvoz u visini od 200 miliona evra. U istom dokumentu piše i da turska kompanija želi da započne proizvodnju u Srbiji što pre, zapravo već 15. novembra ove godine, a da se “Republika Srbija obavezuje da uloži najveće napore kako bi ovo omogućila.”

Kako? Tako što će naterati Grad Vranje da Slobodnu zonu proširi na kapacitete Jumka.

Projekat se letos kao krčkao po nadležnim ministarstvima, koja su dala pozitivno mišljenje za izradu zaključka Vlade kojim se usvaja memorandum o razumevanju, da bi 29. septembra ove godine SIEPA uputila turskoj kompaniji zvanično obaveštenje o namerama Republike Srbije:

– Ministarstvo privrede je spremno da podrži i predloži Vladi RS odobravanje sledećih podsticaja: Za ukupnu investiciju u trajna sredstva u iznosu od 11.224.572 eura (tj. opravdani troškovi) i otvaranje 2.540 novih radnih mesta, nivo državne pomoći se procenjuje na 12.000.000 eura i može biti predmet daljeg usaglašavanja u skladu sa finalnim biznis planom – citat je koji su mogli da pročitaju gradski većnici.

Kako će se stići do cifre od šest hiljada zaposlenih? To je lepša budućnost, za koju će se, valjda, pobrinuti Weibo group.

Vranjanci već neko vreme znaju da turski investitori dolaze, jer su ih predstavnici Jumka, tj. naprednjaci stalno pominjali u izjavama, doduše onako neodređeno i izokola. Da se iza brega nešto ozbiljno valja, međutim, bilo je jasno u četvrtak, kada je GrO SNS predstavio svoj Savet koji navodno čini više stotina diplomiranih ekonomista.

EZOPI

Elem, posle uobičajenog ispiranja novinarskih mozgova o tome kako će sve što na lokalu ne valja da procveta kada Vučićevi dođu na vlast, banku je uzeo direktor Jumka Goran Đorđević i nabacio nekoliko teza o proširenju gradske Slobodne zone. On je rekao da će kapaciteti te “livade na Bunuševcu” u narednih mesec dana biti duplirani za 110 hektara, odnosno da će biti prošireni za svu infrastrukturu i prostor na kojem se nalazi Jumko!

– Mi smo uradili za četiri meseca nešto što drugi nisu mogli za 15 godina – poentirao je Đorđević.

Tom prilikom nije pominjao Turke, niti milione evra državne pomoći, niti šest hiljada radnih mesta, niti je objasnio kave veze sve to ima sa statusom radnika Jumka i obećanom privatizacijom ove fabrike.

naprednjaci jumko vranje

Trust naprednjačkih mozgova: ministar Željko Sertić tokom poslednjeg obilaska Jumka

Zato je trebalo novinarski istražiti čitavu stvar, ali su događaji bili brži. Na sednici Gradskog veća, koja je održana dan posle naprednjačke konferencije, doneta je odluka o proširenju Slobodne zone Vranje, i to za kompaniju Jumko, komada jedan. Sve to, utisak je, sa grudvom u grlu morao je da obrazlaže gradonačelnik Zoran Antić.

On je rekao da Weibo group želi da posluje u slobodnoj zoni, da iza projekta stoje Vlada i premijer Srbije, odnosno da se radi o izgradnji nove fabrike u kojoj bi trebalo da bude zaposleno više hiljada ljudi, te da će Jumko faktički biti rentiran dok objekat na Bunuševcu ne bude završen. Preko usana ipak nije prevalio cifru od 12 miliona evra, koliko je država spremna da uloži.

Na novinarsku opasku da se naprednjaci već hvale predstojećim poslom Vlade, Antić je odgovorio tvrdnjom da takvi poduhvati ne mogu da se realizuju bez učešća Grada.

– Ovo su velike investicije, koje se ne mogu rešiti bez uzajamnih odnosa lokalne zajednice i države. Radi se o ogromnom poslu od opšteg interesa i mi ga pripisujemo Vranju i državi – rekao je Antić, dodajući da će na kraju i Grad profitirati, jer će preuzeti bazen i stadion na ime dugova Jumka.

zoran antic vranje

Nalog Vlade nije mogao da odbije, kajaće se posle izbora: Zoran Antić

Iako bi sada trebalo svi da budu srećni i zadovoljni, to jednostavno ne biva, najpre zato što je cela stvar, blago rečeno, prepuna nejasnoća, pri čemu neki detalji opasno liče na već viđene gluposti političkog establišmenta.

Najpre valja postaviti sledeće pitanje: čemu trošenje novca poreskih obveznika na izgradnju nove fabrike kada već imamo Jumko koji valja privatizovati? Zašto država tu kompaniju jednostavno ne proda Turcima za jedan dolar? Tako bi se trajno rešilo pitanje onih koji tamo rade, u republičkom budžetu bi ostalo 12 miliona evra a zemljište na Bunuševcu bilo bi sačuvano za ostale investitore.

Drugo, kako će se uopšte privatizovati Jumko do leta sledeće godine ako turska kompanija zaposedne pogone 15. novembra? Da li najavljeni poduhvat znači da se prodaja vranjanske fabrike odlaže do daljnjeg, što znači da će nastaviti da pravi gubitke?

Treće je nagradno pitanje od milion dolara: jednog dana, kada nova fabrika bude gotova, koga će da zaposle turski investitori? Gde će, za početak, da pronađu 1.100 šnajdera, koliko im je, prema njihovom biznis planu, potrebno u 2016. godini? Ne znate? Pa uzeće najvrednije i najiskusnije iz Jumka, odnosno većinom one kojima je država isplatila ili će tek isplatiti socijalni program. Da li naslućujete glupost epskih razmera? U kojoj to tunguziji ima da država prvo daje pare radnicima da odu iz fabrike koja još postoji, pa potom finansira izgradnju iste takve da bi se oni ponovo zaposlili?

JUMKO PONOVO ZAMORČE DINKIĆIZMA

Dodajmo i to da Vranjanci imaju dragocena iskustva sa projektima sličnog tipa. Da li ima potrebe da se podsećamo na slučaj Zamber? Nema? Hvala lepo.

propale investicije vranje 1

Iskustvo iz kojeg ništa nije naučeno: Jani Savas, Mlađan Dinkić, Dragan Đilas i lokalno rukovodstvo prilikom dolaska na svečano polaganje kamena temeljca za fabriku Zamber

Neko će reći da je Geox dokaz da dinkićevština ponekad može da napravi pozitivan rezultat. Možda, ali valja sačekati još nekoliko godina da bi se donosile završne ocene. Za sada je izvesno samo to da ova firma ne zapošljava ni približno onoliko ljudi koliko su političari obećavali, a pri tome posluje loše od dolaska u Srbiju. Samo prošle godine Geox je ovde napravio gubitak veći od pola miliona evra. Ne zaboravimo ni lokalne preduzetnike iz obućarskog biznisa koji se žale da im otimaju najbolje radnike. Pa vi vidite.

No, političari svakako nisu budale: problem je u tome što se opšti interesi nikako ne uklapaju u njihove privatne, vezane za dolazak i opstanak na vlasti. Mlađa im je, međutim, pokazao pelcer: uopšte nije važno da li je neka ideja glupa i ekonomski štetna, važno je kako se prima.

Dinkić je godinama opstajao na vlasti zahvaljujući štedionicama, nipovima, fondovima za razvoj, siepama i sličnim koještarijama. I danas mu ne fali ni dlaka sa glave. A, pošto naprednjaci ne mogu da dobace dalje od toga, preostaje im jedino da se drže recepta koji, nažalost, na domaćem političkom tržištu besprekorno funkcioniše.

Dakle, već sada se može pouzdano naslutiti ono što sledi: kad grane proleće, u jeku izborne kampanje, u Vranje će doći Vučić da položi kamen temeljac nove fabrike tekstila; dok sevaju blicevi, on će sa ponosom reći da je uložio natčovečanske napore da nas spasi bede, te da će zaslugama Vlade ovde za nekoliko godina biti zaposleno šest hiljada ljudi. Pored takvih obećanja, sps-ovsko šminkanje centra grada i asfaltiranje seoskih puteva delovaće više nego skromno.

I to je poenta cele zamisli.

Zoran Radulović