Nivo sunovrata koji ćemo videti kod naprednjaka će biti mnogo veći nego kod demokrata. Demokrate su za nekoliko godina sa 40 pale na šest odsto. SNS će pasti ispod šest odsto, za kraće vreme.


 

Potpredsednik pokreta “Dosta je bilo”, narodni poslanik i profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dušan Pavlović u subotu je u Vranju predstavio knjigu “Mašina za rasipanje para” u kojoj je opisao ono što je video tokom obavljanja funkcije pomoćnika ministra privrede. Promociju u sali OKCE slušalo je stotinak ljudi, među kojima je bilo i nekoliko članova SNS, koji su tamo došli svojim poslom – da postavljaju “nezgodna” pitanja, znate već koja. A zapravo su pokazali da ništa ne razumeju, naročito ne pravila funkcionisanja savremene države.

Kako je legalizovana mašina za rasipanje para

     Mnogi su se, međutim, okoristili sistemom koji je prikazan u “Mašini za rasipanje para”, počev od državnih službenika, pa sve do političara i tajkuna. Zato je pitanje hoće li te ljude ikada stići pravda.

     – Nažalost, u najvećem broju slučajeva koje sam opisao u knjizi, ali i u mnogim drugim, nema osnova za bilo kakvo krivično gonjenje – kaže na počeku razgovora profesor Dušan Pavlović.

     VranjeNET: Zašto?

     Pavlović: – Zato što je sistem tako napravljen. Uzmite primer “Simpa”, koji dobije kredit od Fonda za razvoj i ne vrati ga, a Vlada Srbije potom donese odluku da se to potraživanje otpiše. Ali to nije sve. Vlada onda donese novu odluku da Fond za razvoj isplati novi kredit, pa se ponovo desi sve isto. Dakle, Vlada je svojim odlukama aminovala takvo ponašanje i legalizovala celu stvar. I zato nema osnova da gonite bilo koga iz Vlade ili iz rukovodstva “Simpa” zbog nevraćenih kredita.

     Neophodna je promena pravila, ali i reforma pravosuđa koje bi trebalo da sankcioniše kršenje zakona.

     – To je dosta teško. Nisam stručnjak za pravosuđe, ali mislim da je najveći problem u kršenju i nepoštovanje procedura za izbor i unapređenje sudija. Kada, recimo, na sudijsku funkciju izaberete ljude koji ne zadovoljavaju kriterijume, onda te sudije ostaju dužne. Ako dođe neko ko traži uslugu zauzvrat, pominjući argument “mojom si voljom tu postavljen”, oni moraju da mu izađu u susret. To isto važi i za sudije koje se kasnije biraju na više pozicije – na funkcije predsednika sudova i sudija Ustavnog suda. Kroz skupštinski rad sam video da se u velikom broju slučajeva procedure zaobilaze i da mi zapravo imamo mnogo sudija koje su nekome dužne. Mislim da je to naš problem, koji ne može da se reši tako što ćete sve da otpustite, nego tako što ćete da uvedete strogu primenu kriterijuma za izbor i unapređenja. Kada sudije vide da su skupštinski poslanci i Vlada odgovorni i ozbiljni u onome što rade, i oni će početi da menjaju ponašanje.

Kod nas neće biti partijskog zapošljavanja

     Vi se bavite teorijom racionalnog izbora, a ljudi u Srbiji svakodnevno moraju da donose nekakve odluke. Oni znaju da ne mogu da se zaposle ako nisu članovi partija, preduzetnicima je jasno da ne mogu da dobiju posao ako ne finansiraju stranke… Dakle, u datim okolnostima, oni odlučuju racionalno i postaju članovi, ali ”mašina za rasipanje para”, tj. partokratski sistem, tako jača. Kako će DJB privući dovoljan broj glasača ako želi to da menja?

     – Promenom politike zapošljavanja u javnom sektoru, promeniće se i ponašanje običnih ljudi. Mi ne želimo da oni traže državni posao samo da bi pronašli bilo kakav posao ili zato što znaju da će im to omogućiti lično bogaćenje, što je danas slučaj. Želimo da ljudi gledaju više u privatni sektor, ali to je nemoguće sve dok je javni sektor toliko atraktivan. Mi želimo to da promenimo na jasan način – bićemo jedina stranka koja će imati u statutu odredbu da nema partijskog zapošljavanja za naše članove. I, ako ikada dođemo na vlast, ponašaćemo se upravo tako. Daću vam primer Opštine Vračar, gde smo bili najbliže vlasti jer smo učestvovali u pregovorima za formiranje većine. Dogovoreno je da politički mogu se raspodeljuju samo političke funkcije kao što su predsednik opštine, predsednik skupštine i većnici. I tu je kraj. Sve ostale funkcije, poput načelnika uprava, sekretarijata, direktora javnih preduzeća i ustanova, biraju se na konkursima. I to su DS, SDS i Nova stranka prihvatili. Mi na taj način želimo da smanjimo atraktivnost javnog sektora.

     I sada postoji obaveza da se direktori biraju na konkursima, ali se ipak postavljaju vršioci dužnosti.

     – Da, konkursi se ne raspisuju, a ljudi su po pet-šest godina u statusu vd-a. Mi želimo to da promenimo, ali to će samo delimično da reši problem. Mora privatni sektor da se učini atraktivnijim, a to se radi tako što se sa leđa privrede skinu fiskalni i administrativni tereti. Onda će ljudi početi češće da gledaju ka malim firmama, koje lakše mogu da zaposle nekoga i više da ga plate.

     Vratiću vas na početak: da bi DJB došao u poziciju da demontira partokratski sistem, mora da privuče članove i glasače, a oni razmišljaju onako kako sam opisao – traže privilegije koje DJB želi da ukine. Kako ćete da rešite taj problem?

     – Kada smo počinjali, 2014, govorili su nam da nikada nećemo uspeti, da nikada nećemo preći cenzus. Prešli smo cenzus 2016. Dakle, značajna grupa glasača nam je poverovala, a ja mislim da možemo da rastemo i postanemo značajan faktor. Sutra možda nećemo samostalno biti na vlasti, ali će koalicioni partneri morati da razmišljaju kao i mi. Vratiću se opet na Opštinu Vračar: tamo su DS, SDS i Nova Stranka prihvatili naše principe. Sve je bilo dogovoreno, ali je jedan član LDP podržao SNS, što je bilo dovoljno da naprednjaci formiraju većinu. I evo ga, taj čovek, jedini odbornik LDP, sada je predsednik Opštine Vračar.

Besmisleno je raspisivati nove izbore, ali ako baš hoće…

     Mislite da ćete uspeti da naterate potencijalne koalicione partnere da prihvate principe DJB?

     – Nećemo da ih teramo, sami će to da urade, kao što su DS, SDS i Nova stranka to uradili na Vračaru. Oni su u nama videli šansu za opstanak, a cena koju je trebalo da plate bila je da prihvate naše principe. I prihvatili su ih. Nema razloga da tako ne bude i na republičkom nivou. Mislim da su unutar DS ukapirali gde su pogrešili. Veliki broj ljudi tamo shvata da, ako hoće da prežive kao stranka, ne mogu više da budu “žuto preduzeće” za zapošljavanje. Ja sam bio glasač DS-a na svim izborima, od 1990. do 2012, ali sam tada rekao da više ne želim da me neko maže i pravi budalom.

     Hoće li biti vanrednih parlamentarnih izbora na proleće?

     – Premijer je to pomenuo u jednom nastupu besa u Narodnoj skupštini, kada smo dizali transparente sa likom Mikija Mausa. Mislim da je to bila emotivna reakcija, izraz njegove podsvesne želje da nas pobedi i istera iz parlamenta. Ali kad se dobro razmisli, mislim da bi zaista bilo besmisleno raspisivati nove republičke izbore.

     Pitanje je da li naš premijer razmišlja racionalno.

     – Da, to je zaista diskutabilno. Inače, što se nas tiče, pretiti DJB novim izborima je isto kao pretiti detetu teglom “nutele”. Dakle, ako hoće parlamentarne izbore, slobodno neka ih raspišu, mi ćemo biti na preko 10 odsto.

     Na osnovu onoga što se zbiva u Narodnoj skupštini, da li se može govoriti o diktaturi?

     – Ne, to je veoma rigidan poredak gde opozicije i nema. Dakle, u diktaturi nas ne bi bilo u Narodnoj skupštini, a ne bi bilo ni skupštine. Prejako je reći da smo u diktaturi ili u totalitarizmu. Ovo je neka vrsta hibridnog režima, kakav je postojao devedesetih, u koje se mi vraćamo. Takav režim se u teoriji naziva izborni autoritarizam: postoje opozicija i relativno slobodni izbori, međutim, nivo zloupotreba i manipulacija je toliko velik da ona ne može da pobedi; medijska kontola je velika, sudstvo je korumpirano, progone se politički protivnici. Ovo su začeci povratka u taj hibridni režim, u kojem imate šansu da zbacite vladara, ali morate to da radite nekim zaobilaznim i neformalnim sredstvima, možda ne baš legalnim i demokratskim: to smo videli 5. oktobra, kada su ljudi izašli na ulicu i zbacili vlast; da je opozicija tada prihvatila drugi krug izbora, kako je Milošević zahtevao, danas je ne bi bilo.

Vreme ideologija je i dalje tu

     Koja je vaša ideološka pozicija? Negde sam video da se deklarišete kao socijalni liberal ili tako nekako. Pojasnite to malo čitaocima.

     – Ja sam egalitarni liberal. Moj teorijski uzor je američki politički filozof Džon Rols koji je napisao jednu fascinantnu kjnjigu, “Teoriju pravde”, a to je, inače, i tema mog doktorata. Dakle, egalitarni liberal smatra da jedino tržišni odnosi određuju ko će nešto da prizvodi. Tržišna konkurencija mora da bude nemilosrdna, a u igri može da opstane jedino onaj ko je tržišno sposoban da preživi. Jedino tako možemo da dobijemo kvalitetne proizvode, a kad privreda daje kvalitetne proizvode, onda iz toga korist ima celo društvo. To bi bio tržišni krak egalitarnog liberalizma.

     Na drugoj strani, u tržišnoj utakmici mnogi ne mogu da se snađu, iz raznih razloga: neki nemaju veštine, neki su fizički ili mentalno sprečeni, neki želi da se posvete domaćinstvu, deci. Socijalno odgovorno društvo mora da pomogne takvima, a to je moguće jedino ako je privreda zdrava i sposobna, pri čemu ljudi koji rade ne mogu da budu robovi, što se danas u Srbiji često dešava zato što to država toleriše. Ovo nije 19. vek.

     Ipak, neke umne glave su govorile o kraju ideologije. Da li se slažete sa tom tezom?

     – Apsolutno ne. Ako pogledate trend porasta desničarskih stranaka u Evropi i Americi, tu nema govora o kraju ideologija. Desna ideologija je uspela zato što leva, liberalna nije. Država blagostanja u Evropi je dovela do korupcije, do velikih zloupotreba i jedan broj ljudi se osetio deprivilegovano i skrajnuto. Plus, imate veliki talas izbeglica. Sve to je podiglo desničare koji su pobedili u nekim državama. Zato mislim da je vreme ideologija i dalje tu. Tvorac te sintagme Frensis Fukujama je mislio da se to desilo zbog toga što je pao komunizam, 1989-90. Tada je ta teza možda zvučala prihvatljivo, ali mislim da ni on više ne misli tako.

Sunovrat

     Postavio sam pitanje o kraju ideologije zato što o tome, što je meni posebno zanimljivo, po pravilu govore predstavnici lokalne vlasti.

     – U našem društvu je sve postalo interes. Mnoge stranke su se toliko interesno umrežile da su se samo smenjivale na vlasti, a poenta je u stvari bila u eksploataciji javnih resursa. Sa pojavom DJB i Dveri pokazalo se da su ideologije i dalje važne. Mislim da će vrlo brzo doći vreme kada će propasti sve stranke koje su poslednjih 26 godina jahale na interesnoj povezanosti. DS faktički već propada i sada mora ideološki da se rekonstituiše. Propašće i naprednjaci i socijalisti, videćete, veoma brzo će nastati nove stranke koje će biti ideološki precizno definisane i značajne.

     Propašće sve velike stranke?

     – Mislim da hoće. Nivo sunovrata koji ćemo videti kod naprednjaka će biti mnogo veći nego kod demokrata. Demokrate su za nekoliko godina sa 40 pali na šest odsto. SNS će pasti ispod šest odsto, za kraće vreme.

Zoran Radulović

PRIMAJU PLATE I UŽIVAJU

Kako biste običnom čoveku, recimo prodavcu jabuka na pijaci, na najjednostavniji način objasniti šta je to “mašina za rasipanje para”?

– Taj čovek mora da plaća neku pijačnu naknadu za mesto na kojem prodaje, recimo 500 dinara. Prvo bih ga pitao da li zna zašto daje taj novac i gde on odlazi. Ako ne zna, objasnio bih mu da tih 500 dinara ide nekom komunalnom preduzeću koje bi trebalo da ga iskoristi za čišćenje pijace, kupovinu novih tezgi… Zatim bih ga pitao da li je zadovoljan tom uslugom. Ako nije, rekao bih mu da je to zato što u komunalnom preduzeću postoji mašina za rasipanje para. Drugim rečima, da ne ide svih 500 dinara na to da se pijaca sredi, nego da mašina za rasipanje para, tj. partokratija, uzima deo za svoje privatne ili političke potrebe.

Zašto vas je toliko zaprepastilo ono što ste videli u državnom aparatu? Mnoge stvari su nam odavno poznate.

– To sam opisao u knjizi. Napravio sam analogiju sa šokom koji proživite kada nešto vidite svojim očima iako ste prethodno znali šta se dešava. To važi za mnoge ljude, a ja sam tu čak bio i u prednosti, pošto predajem na fakultetu i teorijski se bavim time kako političke institucije mogu da upropaste ili podstaknu privredni razvoj. Teorijski sam znao o čemu se radi. Ali kad sam svojim očima video kako neko u Ministarstvu rasipa moj novac, to je zaista bio šok.

Koji detalj posebno pamtite?

– Neki ljudi u Agenciji za privatizaciju ili u SIEPA nisu znali da pokažu na mapi gde se nalazi preduzeće za koje su bili zaduženi. Oni ne samo da nikada nisu bili u tom preduzeću, nego nisu znali ni gde se ono fizički nalazi. Nisu imali pojma. To pokazuje da su u te agencije u poslednjih nekoliko godina zapravo uglavnom ulazili partijski kadrovi, ne da bi nešto radili, nego da bi primali plate i uživali.