Od kada pratim događanja, recimo od osamdesetih godina XX veka, nikada nije postojala ozbiljna strategija razvoja, zato što su političari uvek kulturu shvatali kao „cvećku“ kojom će povremeno da se zakite, i da eto pokažu da se ovde nešto kao radi. Bilo je previše privilegija, nepotizma, mediokriteta, a malo pomoći za istinske stvaraoce


Razgovarao: Zoran Radulović


 

Vlada Srbije u razvoju kreativne industrije vidi veliki potencijal, a na tragu te ideje je i lokalna vlast koja je nedavno izglasala “Brend strategiju” u kojoj je, pored ostalog, navedeno da ekonomski razvoj počinje od kulture i kreativnih ljudi.

Dr Zoran Dimić spada u ljude koji su najpozvaniji da govore o podsticanju kreativnosti. On je vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu, a jedan od predmeta koje predaje je Filozofija obrazovanja i vaspitanja. Aktivno je učestvovao i u kulturnom životu Vranja i juga Srbije.

Brlog u kojem uspevaju poltroni, neznalice i hulje

Naravno, kao i ostale sagovornike u ovom serijalu intervjua, prvo smo ga pitali zašto mladi i talentovani ljudi odlaze iz Vranja?

Dr Zoran Dimić smatra da je odgovor vrlo jednostavan: zato što ovde, pre svega zbog političara koji su vodili grad poslednjih nekoliko decenija, nije napravljen sistem u kojem talentovani ljudi mogu da napreduju, razvijaju se i daju svoj doprinos društvu, koje bi im uzvratilo na odgovarajući način.

– Živimo u partokratskom brlogu u kojem uspevaju poltroni, neznalice i hulje. Oni su na vrhu društvene lestvice, upravo tamo gde bi trebalo da budu talentovani ljudi. Upravo zato se danas Vranje nalazi tu gde se nalazi, dakle, u jednom društvenom, ekonomskom i političkom sunovratu. Što se tiče mladih ljudi, njima uvek savetujem da odu, da upoznaju svet, da se barem neko vreme, na drugom jeziku školuju u inostranstvu i tamo steknu određena znanja, veštine, iskustva. A, odluku o tome da li će se vratiti ili ostati tamo, uvek prepuštam njima – navodi dr Zoran Dimić.

Kako biste opisali kulturnu ponudu Vranja?

Kulturna ponuda je već godinama, decenijama, vrlo skromna. To malo događaja opstaje samo zahvaljujući ličnom entuzijazmu određenih ljudi, koji jednostavno imaju bezuslovnu strast da se nečim bave iz ljubavi. Kao što nemamo ozbiljnu strategiju za razvoj svih ostalih aspekata društva i ekonomije, tako je nemamo i u kulturi. Novac se povremeno, na nekim konkursima, daje udruženjima koja su osnovana ponekad u toku samog trajanja konkursa, a ne daje se ljudima koji godinama rade ozbiljne stvari i njihov kvalitet se potvrđuje priznanjima i nagradama. Međutim, moram da kažem da i ranije kultura nije shvatana ozbiljno u ovom gradu.

Problem nije u količini para, već u nepostojanju sistema

Zoran Dimić VranjeNišta se ne menja?

Od kada pratim događanja u kulturi, recimo od osamdesetih godina XX veka, nikada nije postojala ozbiljna strategija za razvoj kulture, zato što su političari uvek kulturu shvatali kao „cvećku“ kojom će povremeno da se zakite, i da eto pokažu da se ovde nešto kao radi. Bilo je previše privilegija, nepotizma, mediokriteta, a malo pomoći za istinske stvaraoce.

U “Brend strategiji 2018-2023.” koju je nedavno izglasala lokalna skupština piše da “put ka ekonomskom razvoju vodi preko kulture”. (…) Kreativnost često ne zahteva velike investicije, već dolazi do izražaja i u vremenu oskudice. Zbog toga, potpuno je realno očekivati da se kreativnost u Vranju može probuditi i uz relativno mala ulaganja.” Kako vam ovo zvuči?

Da, potpuno se slažem sa tim da kreativnost ne zahteva velike investicije. Oduvek sam tvrdio da u Vranju nije potrebno mnogo para da bi se organizovao jedan kvalitetan život u institucijama kulture.

Dakle, problem nije u količini para, već u nepostojanju sistema koji bi podsticao talentovane i sposobne. U institucijama kulture, na mestima rukovodilaca su nam potrebne jake i autonomne ličnosti, koje ne dolaze iz partokratskog miljea, već su priznati stručnjaci u svojoj oblasti. Njihov posao bi bio da samo stvore i održavaju uslove u kojima bi se kreativnost talentovanih ljudi razvijala i davala rezultate. Talentovanim i kreativnim ljudima nije potreban nikakav nadzor, nikakve suvišne intervencije, već samo dobri i podsticajni uslovi za stvaranje.

Ako dobro ogranizujete proces, kreativni rezultati će uvek doći

Profesionalno se bavite obrazovanjem, na fakultetu. Kako se podstiče kreativnost?

Prvi impuls za kreativno razmišljanje i delovanje, naravno, potiče od samih studenata. Posao institucije i nastavnika se pre svega sastoji u obezbeđivanju neophodnih uslova i resursa za kreativno izražavanje, dakle, slobodno vreme, prostor, materijalna sredstva, a onda naravno i u stvaranju podsticajne atmosfere u kojoj će se naglasak stavljati na procesu stvaranja i inoviranja, a ne na autoritarnom procenjivanju koje bi davalo rigidne sudove o tome da npr. nešto nije moguće ostvariti, ili da nešto ne vredi. Treba stvoriti atmosferu u kojoj će se otvoreno govoriti o greškama i o tome kako ih rešiti. Pogrešno je kada se kod studenata javi strah od pravljenja grešaka.

I strah od neuspeha?

Za kreativnost je vrlo važno da se prema određenoj nauci ili umetnosti razvije strast, dakle, da se nešto zavoli i da se to radi sa lakoćom, sa zanosom. Na nastavniku je takođe da stvori atmosferu u kojoj će studenti bez ustezanja iznositi mišljenje koje je suprotno onome koje zastupa nastavnik. Na kraju, vrlo je važno da naglasak bude na samom procesu stvaranja, a ne na pojedinačnom produktu, rezultatu. Ako dobro ogranizujete i ustrojite proces, kreativni rezultati će uvek doći…

Ne postoji obrazovni sistem u Srbiji

Da li je kreativnost moguća bez slobode? Živimo li u slobodnom društvu gde ljudi mogu nesmetano da razvijaju i razmenjuju ideje?

Da, više je nego jasno da je sloboda mišljenja i govora, i oslobođenost od autoriteta najrazličitijih vrsta, ključan uslov za kreativno razmišljanje i delovanje. U tom smislu, ako znamo, a to nije sporno, da se u Srbiji u poslednjih nekoliko godina razvija jedan vrlo autoritaran politički režim, u kome jedan čovek odlučuje o svemu, i da je to sistem vladanja koji se prenosi od nivoa predsednika republike do nivoa mesne zajednice, onda moramo ozbiljno da se zabrinemo nad sudbinom kreativnog mišljenja i delovanja u našoj zemlji.

Kako gledate na činjenicu da sve veći broj ljudi ima sumnjive diplome i doktorate, među kojima su i mnogi visoki držani funkcioneri? Šta to govori o obrazovnom sistemu u Srbiji?

Najpre, ne postoji obrazovni sistem u Srbiji. Sistem pretpostavlja određeno ustrojstvo, strategiju, pravila, poštovanje zakona, itd. Obrazovna pitanja se u našoj zemlji od nivoa Ministarstva za obrazovanje do nivoa direktora u nekoj seoskoj osnovnoj školi, rešavaju ad hoc, dakle, od prilike do prilike, na način koji je najčešće potpuno netransparentan.

Zoran Dimić VranjeNeobrazovani političari žele da diplomiraju preko noći

Na šta konkretno mislite?

Daću jedan primer. Zbog ličnih simpatija, ili ne znam već čega, našeg predsednika prema nemačkoj privredi, i jakih veza koje nemački privrednici imaju u našoj Privrednoj komori, kod nas se sada, navodno prema nekom švajcarskom modelu, uvodi takozvano dualno obrazovanje. Osnovni cilj ovde nema nikakvih veza sa poboljašanjem našeg BDP-a, ili unapređenjem našeg obrazovanja, već sa potrebama stranih investitora da ovde obezbede jeftinu radnu snagu. Dakle, mi ćemo sada imati situaciju da će srednjoškolci đaci, jedan deo svoje nastave, provoditi u fabrikama, gde će raditi za mašinom, a za to će dobijati nekakav džeparac. Ko tu najviše dobija, nije teško zaključiti.

U šta se pretvorilo obrazovanje u Srbiji?

Ovde se „obrazovna politika“ vodi prema interesima određenih interesnih grupa, a ne prema strateškim potrebama našeg društva i privrede. To isto važi i za osnivanje i funkcionisanje mnogobrojnih univerziteta, državnih i privatnih, čiji broj potpuno prevazilazi realne potrebe naše države. Vrlo specifična karakteristika ovih procesa je da su kod nas privatne fakultete vrlo često osnivali državni činovnici. Naravno, više ciljeva je tu na delu. Najpre, potreba da neobrazovani političari „preko noći“ dođu do nekih diploma, a onda naravno i laka i brza zarada. Država je dozvolila da se obrazovanje danas kod nas pretvori u brutalan biznis. To je situacija u kojoj više niko ne štiti strateške interese naše države, društva i građana, već taj nekakav pseudo obrazovni sistem služi za ostvarivanje partikularnih interesea određenih političkih interesnih grupa.

Vlade od 2012. godine nemaju reformske namere

Šta biste menjali u sistemu obrazovanja?

Najkraće rečeno, sve napore treba usmeriti u pravcu izgradnje obrazovnog sistema koji bi služio intersima najvećeg broja građana ove države. Nažalost, ja se bojim da su ovi procesi koje sam gore opisao predaleko otišli, i da se kod nas nikakve promene ne mogu izdejstvovati institucionalnim putem. Nekakva ozbiljna pomeranja bi se eventualno mogle desiti tek nakon ozbiljnih političkih promena, koje bi dovele jednu novu političku elitu. Obrazovanje nije „ostrvo“ u društvu. Ono je direktno zavisno od političkih odluka, tj. od potreba državne administracije i privrede.

Predsednica Vlade Ana Brnabić ove godine osnovala je Savet za kreativne industrije kao privredne grane koja bi trebalo da predstavlja veliku šansu za razvoj zemlje, kao i za stvaranje boljeg imidža Srbije. Ovaj Savet okuplja pojedince i organizacije koji će premijerki pomoći da u potpunosti razume potrebe pomenutog sektora i u budućnosti donosi adekvatne odluke za njegov dalji razvoj. Verujete li u to da će ova incijativa dati pozitivan rezultat?

Ne verujem. Ova vlada, i sve vlade od 2012. godine, nemaju nikakvih ozbiljnih reformskih namera. Termine „reforme“, „razvoj“, „napredak“ oni koriste samo kao neku „mantru“ da bi marketinški manipulisali glasačkim telom.

Radikalna promena političkog poretka, pre svega

Postoje li kreativne oblasti na lokalu koje nisu dovoljno ekonomski iskorišćene? Recimo, turizam, praćen bogatom kulturnom ponudom – umetnička dela, suveniri, autentična hrana i muzika… Na čemu bi trebalo da se temelji razvoj Vranja?

Upravo sve ovo što ste pobrojali, vidim kao šansu za razvoj nekakvog turizma u kulturi. Kao koordinator za jug Srbije, za Nematerijalni kulturno nasleđe, neposredno sam učestvovao u stavljanju Vranjske gradske pesme na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Međutim, u Vranju se dalje od toga nije maklo. Nemamo nikakav suvenir o Vranjskog gradskoj pesmi, nemamo nikakvu knjigu, čak ni brošuru, a kamoli konferenciju, CD, itd.

Dakle, vraćamo se na isti problem. Ne možete bez sistema da razvijate bilo koji deo društva, pa ni kulturu, ili nekakav kulturni turizam. Treba napraviti dugoročnu strategiju koju bi trebali da nose ozbiljni ljudi, stručnjaci, koji razumeju probleme i znaju kako da ih reše. Ne možete da za Dane Vranja iznesete na glavnu ulicu samsu, sarme i banicu, i da mislite da time razvijate kulturni turizam.

Verujete li da lokalne institucije, takve kakve su danas, mogu da podstaknu kreativnu industriju u Vranju?

Ne verujem. Postojeća politička interesna grupa u Vranju nema nikakvih ozbiljnih namera u pogledu razvoja našeg grada. Oni su na vlast došli iz sasvim prizemnih i ličnih razloga.

Da imate vlast, kako biste pomagali talentovanim Vranjancima, da ne postanu žrtve nepotizma, kronizma i korupcije?

Najpre bi se okružio sposobnim ljudima koji iskreno žele da stvore atmosferu za kreativno mišljenje i stvaranje. A onda bih radio na stvaranju neophodnih uslova i resursa za razvoj kreativnosti. U tom procesu su ključni slobodoumni ljudi koji drže do svog mišljenja i ne podležu lako autoritarnim pritiscima sa strane. Ali, da se razumemo, to je dug proces, takvu atmosferu nije lako stvoriti, za to su potrebne godine rada i, pre svega, radikalna promena političkog poretka.

BIOGRAFIJA

Zoran Dimić je vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu (Departman za filozofiju). Predaje Istoriju moderne filozofije i Filozofiju obrazovanja i vaspitanja. Osnovne i magistarske studije filozofije, završio je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, odsek za filozofiju. Doktorirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, takođe na Odseku za filozofiju. Kao Erasmus Mundus stipendista, post-doktorske studije završio je na odseku za filozofiju na Univerzitetu u Milanu (Università degli studi di Milano).

Glavne oblasti istraživanja su mu Nemački idealizam, Ideja univerziteta i Aristotelova praktička filozofija. Objavio je mnogo naučnih studija u međunarodnim i domaćim naučnim časopisima.

Autor je dve objavljene knjige: Rađanje ideja univerziteta i Politike obrazovanja – od paideje do bildunga. Zoran Dimić je aktivno učestvovao u kulturnom životu grada Vranja i Juga Srbije.

Bio je član žirija i organizacionih saveta na mnogim manifestacijama: Stari dani, Borini pozorišni dani, itd. U periodu od 2011-2017. bio je koordinator ministarstva za Kulturu u projektu Nematerijalno kulturno nasleđe za Jug Srbije. Neposredno je učestvovao u pripremi dokumentacije i realizaciji uključivanja Vranjske gradske pesme na nacionalnu listu Nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Grad Vranje logo

 

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Kreativna industrija“, koji se realizuje uz finansijsku podršku Grada Vranja.