Kad se dobiju izbori, skoro pa apsolutna vlast, sedne se s druge strane stola i vide se stotine, hiljade, razjapljenih ajkulinih čeljusti, koje kidišu na bedne dve milijarde

Piše: Dragoljub Stevanović

Verovatno najčešće izgovorena mantra lokalnih naprednjaka, ubedljivih pobednika proteklih lokalnih izbora, jeste da je godišnji budžet grada Vranja od oko dve milijarde dinara sasvim dovoljan za realizaciju svih prerogativa jedne odgovorne lokalne vlast, uz neizbežnu ogradu: ukoliko se posluje domaćinski!

Trčol’žanje

Dobro, ovo “domaćinski” je previše mirisalo na Palminu JS krilaticu, ali “jedinstveni” nisu tražili zaštitu autorskih prava. Budžet je dovoljan, pa je dovoljan, ponavljali su listom viđeniji lokalni “vučićevci”, na svim televizijskim gostovanjima koja sam imao živaca da odgledam, a što je viši položaj uvaženog političara u nomenklaturi ove kvazi političke organizacije, to je ova mantra morala biti češće izgovorena.

Pitanje koje sam sebi, tada, kao ekonomista postavljao, a koje sada mora svaki Vranjanac sebi da postavi, jeste: ko to, pri zdravoj pameti, kaže da mu je dovoljno novca kojim raspolaže?!

Na čuveno pitanje: “koliko je dovoljno?” nisu uspeli da odgovore ni najbogatiji poslovni ljudi, čija se bogatstva mogu računati u godišnjim DBP naše Srbijice! Pa kako onda može biti dovoljan žalostan godišnji budžet jednog od najsiromašnijih gradova, centra najsiromašnijeg regiona u Srbiji? Kako će onaj koji kaže “ovo mi je dovoljno” ikada podići glas i zatražiti više za svoj grad? Koliko je opasno i neodgovorno izgovoriti ovakvu rečenicu, rečenicu koja šanse za svekoliki prosperitet našeg grada zakucava na teorijski minimum, sve dok je ovakav raspored političkih snaga u srpskom društvu (a biće ovakav još, nažalost, jako dugo!)?

No, da ne budemo prestrogi, opravdanje za ovakvu konstataciju možemo potražiti u činjenici da je to, ipak, bila predizborna kampanja, kada izgovorena reč i dato obećanje ne vrede ni po’ lule duvana. Možemo dodati i da je SNS tada bio u opozicji na lokalu, te da je s tog mesta mogao da daje i ovako nepromišljene izjave, a sve u legitimnoj nakani da tadašnju lokalnu vlast prikaže kao nedomaćinsku. Na tu gomilu olakšavajućih okolnosti dodajmo i to da se političari na lokalu, naročito oni koji su u opoziciji, ne upuštaju previše u činjenice, brojke, okolnosti, analize i ostale aktivnosti koje oduzimaju vremena plakatiranju, agitovanju (vranjanski: trčol’žanju), kupovini glasova i drugim, konkretnim, predizbornim aktivnostima.

Za čije babe zdravlja?!

Možda bismo mogli da nađemo još koje opravdanje, ali probajmo da proniknemo u motiv za osmišljavanje i ponavljanje ove raspamećujuće mantre. Pošto o odnosima u organizaciji u narodu ponatoj kao SNS znam ponešto više od prosečnog čitaoca ovih redova, daću svoje objašnjenje izjave “budžet grada Vranja je sasvim dovoljan … “.

SNS je organizacija strogo hijerarhijski postavljena, sa mozgom operacije u samom vrhu, dok celokupna ostala mašinerija ima samo da izvršava naređenja, da ne pravi probleme i da onog ko je iznad njih u stranačkoj hijerarhiji oslovljava isključivo sa “Šefe”. Da bi ste plivali na nižim hijerarhijskim nivoima, onima iznad, vašim “Šefovima”, imate se predstaviti kao neko ko je lak za održavanje, ko neće praviti probleme, ko će izvršavati naređenja i nikada ništa neće tražiti (za svoj zabran, opštinu, grad ili ministarstvo, sasvim svejedno).

Zbog toga i izjava da je budžet od dve milijarde sasvim dovoljan nije bila upućena lokalnom auditorijumu, cenjenim biračima vranjskim (kojima, ogromnoj većini makar, ta cifra ne govori apsolutno ništa!), već onima iznad, Šefovima, kako bi znali da, ako lokalni naprednjaci zasednu u fotelje, ni u snu neće tražiti bilo kakvu pomoć (daleko bilo da pitaju: kude su naše pare?), neće dosađivati, već će sedeti u svojim foteljicama, mirni, tihi i zadovoljni … pa dokle traje.

Iako su svi znali ko će biti pobednik proteklih izbora (zato su, jelte, i bili raspisani), kao da nikoga iz pobedničkog tabora nije bilo briga šta će raditi kada pobede, kakve će im obaveze, muke i stresovi zapasti uz fotelje i privilegije, od kojih će para realizovati sva predizborna obećanja, najlepše želje i šarene laže, kako će namiriti sve obaveze i nastaviti da od turske kasabe grade moderan evropski gradić?

A onda se dobiju izbori, skoro pa apsolutna vlast, sedne se s druge strane stola i vide se stotine, hiljade, razjapljenih ajkulinih čeljusti, koje kidišu na te bedne dve milijarde … I šta onda?!

Prvi komentar

  1. Branimir Stojancic

    ODLIČAN, ALI ODLIČAN, NEKA JE SA SREĆOM…