Naš najbolji predsednik Vučić je došao u Vranje i rekao da ćemo do kraja godine da imamo rekonstruisano pozorište koje će da košta tri miliona evra. Dobićemo i nov stadion sa 10.000 mesta. Za fudbal


Piše: Zoran Radulović


 

Kakav radostan dan… ptice pevaju aleluja… Dok sam tako dumao da l’ da idem da dočekam predsednika Vučića, jer me mrzi, a i niko me nije zvao da dodžem, bacih (kombinovano) pogled na RTV Vranje i TV Vranjsku plus, gde baš tad rekoše da očekuju preko 10 hiljada čelovekov na mitingu, ali i da je za drage gledaoce, koji su možda kao ja, organizovan direktan prenos.

Iskusno oko reporterke

I onda prelomih: svrstah se u one koje sila nije mogla da istera iz toplog doma, a i bolje im je da Vučića gledaju od kuće, preko malog ekrana tv prijemnika.

Uzbuđene, razdragane voditeljke su me odma’ ubacile u atmosferu: interesovanje je, kažu one s lica mesta, ogromno, svi su veseli, srećni, evo idu ovi, evo idu oni, sve organizovano, mirno, dostojanstveno, a veselo.

I onda, sasvim slučajno, pred mikrofon je stao direktor električnog, jer ga je iskusno oko reporterke spazilo zbog crvene jaknice, kakvu bih i ja mnogo voleo da imam, al’ nemam, jebiga.

– Svi smo mobilni, moramo da uradimo sve bez greške – kaza direktor iz električno i odleprša negde da sve uradi bez greške.

Tad oštro oko reporterke spazi i direktora najpoznatije pilane iz ovog dela sveta, pa ovaj prezentova u mikrofon svoje bogato, višedecenijsko iskustvo pozdravljanja i dočekivanja svih predsednika. Reče taj direktor da je preduzeće bilo pred bankrotom, ali da se oporavilo, zahvaljujući mudroj i državotvornoj politici najboljeg predsednika Vučića, kojeg podržava 2.261 radnik, tj. svi.

– Vučić apsolutno razmišlja o jugu Srbije i ima apsolutnu podršku zaposlenih – kaza direktor pilane i ode da razmišlja o predsedniku koji dolazi.

Srbija je jedna imperija

A voditeljke… tol’ko su bile dobre da nemam reči. Zamisli kad iz studija kaže: Ako ja dobro vidim iz ove pozicije… Odma nabrsneš.

Ili – imamo informaciju da je Vučić kod Hana, u okolini Vrle… Evo, vidite atmosferu, atmosfera se zahuktava…. ovde je vrlo veselo, vrlo je burno… a osim što je burno i veselo, izgleda da je i bučno… Ljudi dolaze organizovano, a naravno, neki i u sopstvnoj režiji…

Kad sam preko malog ekrana mog tv prijemnika ugledao trenera prvoligaške nogometne momčadi kako daje izjavu, odmah sam znao da će da bude iz keca u kec.

– Došli smo da se zahvalimo sigurno najboljem predsedniku. Vučič je napravio od Srbije jednu imperiju koju svi poštuju u svetu… Svi fudbaleri i navijači su uz njega svim srcem… Od leta pravimo stadion sa 10 hiljada mesta – saopšti trener, pa se okrenu da zakiti paricama sve trubače koji su svirali iza njega.

Klinika Švarcvald

Al’ kad se pojaviše uposleni u klinici Švarcvald, ponosito, uzdignuta čela, u belim mantilima, zamalo suzu ne pustih od radosti.

– Svi mi radnici, kao i naši najbliži, izašli smo da podržimo našeg predsednika, zato što je to čovek koji voli svoju domovinu, koji je mnogo toga učinio za jug Srbije i za našu zdravstvenu ustanovu. Predsednik je pokazao da voli svoj narod i s njim idemo u bolje sutra i u bolju budućnost – ponosno i ozbiljno reče direktorka klinike Švarcvald.

Dubokoumne izjave tu ne prestadoše. Pred mikrofon slučajno stade i dama koja je odjednom portparolica najuspešnije pamukare i najbolje stranke, kojoj pripada i najbolji predsednik.

– Pozdravljam građane Vranja i Pčinjskog okruga! Radnici su se organizovali, jer su izrazili želju da vide i pozdrave predsednika Vučića. Pošli su u jednoj koloni da ne bi ometali saobraćaj – iskusno kaza portparolica.

Tad se na malom ekranu mog tv prijemnika pojaviše najbolji predsednik, a s njim i predsednica Vlade, no masa poče da skandira: Vučiću, Srbine!

Lepota od stadiona

Predsednica Vlade održa impozantan govor koji sada ne bih prepričavao, jer ste ga sigurno čuli na malim ekranima vaših tv prijemnika. A biće i nekoliko repriza, pa ne bih da kvarim ugođaj. Samo da kažem da je predsednica potencirala da građani moraju uvek da razmisle o tome kako im je bilo pre pet, šest godina, a kako im je sada, mada ona još uvek nije zadovoljna, jer će, valjda, za dve, najviše tri godine tek da nam bude super.

Vučić je održao duplo impozantniji govor, koji ne bih prepričavao, jer ste ga sigurno čuli na malim ekranima vaših tv prijemnika. A biće i nekoliko repriza, pa ne bih da kvarim ugođaj.

Meni je bilo super to što je naš najbolji predsednik potvrdio da ćemo da dobijemo nov stadion, jer neka propalica iz daleko male opozicije, što nosi besilku, može da pita šta će nam stadion kad već imamo dva; tako može da spinuje, da laže narod. Naš voljeni predsednik je odmah predupredio takve:

– Videćete kakva će to lepota od stadiona da bude ovde. A oni su mi rekli: Ej, pa ti si Pinoče. Zašto sam ja Pinoče? Kao da ubijam ljude na stadionima! Pa mi to gradimo da bi deca mogla da igraju fudbal, da bi narod mogao da se raduje – kaza najbolji predsednik Srbije koji je došao više puta u Vranje nego svi ostali loši predsednici zajedno.

A, kad Vučić nešto obeća, zna se da to i ispuni. Nema da brinemo.