Kada izvesna životna manifestacija humanoidne forme u tiražnom dnevnom listu podseća da smo mi Srbi spasili porodicu Filipa Davida, zar nam on otvoreno ne zamera zbog toga?

Kada je Gebels polagao cveće na Kantov grob 12. februara 1934. godine, na obeležavanju godišnjice smrti, uzviknuo je: „Ništa pod zvezdama nije nemoguće!“ Veličao je Kanta kao autora knjige o večnom miru, a zapravo je mislio na novi svetski rat, smatrali su malobrojni među evropskim humanistima. Među njima bio je i Krleža, pa je svoju procenu i zabeležio 1935. godine.

Malaparte je 1931. u „Tehnici državnog udara“ predvideo Hitlerove i Musolinijeve namere i Drugi svetski rat, ali ni on nije prorok, nije baba vračara, on je to video u govoru i jeziku, jer se svako zlo tamo prvo prikaže i najavi.

Ako se ne sećate Miloševićevog napada na humoresku, iako je tu prvojavio svoj lik, onda se setite njegovog prvog izbornog slogana – „Mir i prosperitet“. Setite se da mu je izborna platforma bila da objasni biračima kako opozicija želi da narod odvede u nacionalizam i rat.

Jozef Gebels_1

Jozef Gebels saznaje da je fotograf Jevrejin

Zar taj slogan nije značio – rat i propast? Zar nismo, malo kasnije, već puzili kada je Milošević uzviknuo: „Srbija se saginjati neće“? A još pre, kada mu se ono omače: „Niko ne sme da vas bije!“ – zar to nije značilo: zabole me čindo i za Kosovo i za kosovske Srbe, a još manje za Albance, samo me pustite da prođem kroz ovu gužvu i sklonim se od ovog smrada?

Sada, kada izvesna životna manifestacija humanoidne forme u tiražnom dnevnom listu podseća da smo mi Srbi spasili porodicu Filipa Davida, zar nam on otvoreno ne zamera zbog toga? Naravno, jer da mu se tada zatrlo seme, ne bi on tako drsko Tomi Šljivopečenom pljusnuo u brk da njegovu rakiju ne podnosi još od 1990. godine!

Ajmo sada opet na Kantov grob i sve ispočetka: pod zvezdama nije ništa nemoguće iz perspektive zla!

Opa! Nije dovoljno, pošto se u napadima na Filipa Davida pozivaju na patriotizam, a i zabrinjava broj onih koji se pridružio onoj humanoidnoj formi, kao vole oni Davida sa sve zvezdom i nemaju ništa lično protiv njega, ali više vole svoju zemlju i svoj narod, čiji je deo i ovaj Šljivopečeni. Dobro, a gde je David i šta je on? Tu ste me čekali, nije on Srbin, on je Jevrejin!

Najviši stepen nacionalizma je stvaranje književnosti na određenom jeziku, veli Emil Sioran.

Ma ko je taj? Nikad čuo!

Sada mi se nešto ne da da objašnjavam ko je Džordž (Džordž je nešto kao čindo, a to ću baš na kraju), ali vredi reći da je on prve svoje tri knjige napisao na rumunskom, pa je zatim emigrirao u Pariz. Francuski je učio u parku, od Španca klošara, takođe emigranta, i naučio ga je dotle da počne da piše knjige i na francuskom, i to desetine važnih knjiga. Danas kažu da je on jedan od najvećih stilista francuskog jezika.

Pitanje: šta je on, šta mislite, Rumun ili Francuz? Odnosno, ko je veći Srbin, pošto volite da rangirate i ono što se ne da porediti, da li je to Šljivopečeni ili Jevrejin?

(Čindo je isto što i Vuk-Basarin crven ban, skoro isto, jer ga Basara iz nekog razloga piše velikim početnim slovima, pa sam i ja prinuđen da napravim neku razliku).

Zoran S. Nikolić