Jesu li taze gradski oci znali za podatak da država Srbija, iz našeg grada, svake godine iznese preko 22 milijarde dinara?

Piše: Dragoljub Stevanović

Dakle, evo kako stoje stvari. Priču o gradskom budžetu, koji je jako čudna stvar i potpuno vam drugačije izgleda kada ste u opoziciji i kada ste u fotelji, zamislio sam kao trilogiju. Pored suprotnog iskustva i pored upozorenja od strane mudrih Kineza, koji su davno rekli da onaj koji nudi pomoć kad mu nije tražena treba da bude kažnjen(!), ovu trilogiju sam nameravao završiti savetom. Savet mi, dapače, niko nije tražio, niti sam nameravao pomoći bilo kome do sebi, indirektno, pomažući, kako sam naivno verovao, gradu u kome nameravam da živim, dok me, s nogama napred, iz Gornje Čaršije ne presele u Šaprance.

Dvajesdve, jbt!

Nameravao sam svojim naslednicima ukazati na pravac u kojem bi trebalo ići, nakon što se malo dublje zagledaju u praznu gradsku kasu. Da, čini se da su, do sad već, shvatili da je budžet od dve milijarde dinara tragikomičan za grad komunalne uređenosti, položaja i veličine Vranja, no pravo pitanje koje moraju sebi postaviti jeste zašto je budžet našeg grada toliko mali?!

Naravno, Vranje je siromašan grad, centar najsiromašnijeg regiona najsiromašnije evropske države (unapredih Srbiju u državu, al ajde, nek joj bude … navijački, skroz), ali jeste li vi, štovani čitaoci i jesu li taze gradski oci znali za podatak da država Srbija, iz našeg grada, svake godine iznese preko 22 milijarde dinara? Da, da, dobro ste pročitali, 22 (slovima: dvadesetdve) milijarde dinara, tj. više od 11 budžeta grada, ili po jedan godišnji budžet Vranja svakoga meseca!

Najveći deo toga su prihodi od akciza, zatim PDV, porez na zarade i ostali sitniji porezi, prirezi, razrezi i nameti, koje država sve posvećenije skuplja, i koje Vranjanci plaćaju da bi se trošilo ko zna gde. Zaključak je, bar za mene, samo jedan: Vranje nije siromašan grad zato što malo ima, nego zato što mu mnogo uzimaju!

Kad Viša sila dohvati naš budžet

Savet koji sam hteo dati: kasa je prazna, budžet je mali, treba lokalnoj samoupravi više para; ne morate podizati lokalne namete stanovništvu (koje je na ivici gladi) i privredi (koja je na ivici bankrota), iskoristite položaj u okviru vladajuće stranke i tražite, molite, ucenjujte, zahtevajte da više naših para bude uloženo u naš grad! Ubedite vaše “šefove” “gore” da se najsiromašniji i rubni delovi države čuvaju, ne tako što se iz njih izvlači preko 90 odsto njihovih para, nego tako što se tamo novac, investitori i stručni ljudi upumpavaju! Tražićete samo ono što je vaše… naše!

Pritisnut obavezama prilično okasnih s okončanjem trilogije, ali kao da me je samo proviđenje sprečilo da je završim pre nego što sam, na ovu temu, u našem, lokalnom nedeljniku, pročitao kratku, ali veoma opasnu izjavu Prve Glave našega malog mista. Kao što to obično u životu biva, kad ne tražiš ono što je tvoje i što ti pripada, vis major shvati s kakvima ima posla, te joj padne na pamet da ti uzme i to što imaš.

Kako postideti Nerona

Tako su se gospodari večno gladne “republičke kase” dosetili da “podšišaju” lokalne samouprave za oko, u proseku, 15 odsto godišnjih budžeta, jer to tako lepo izgleda na stolu, pred misijom MMF, kao kurban Bogovima belosvetskih kreditora. Novinar narečenog nedeljnika me pitao za mišljenje, nesebično sam ga dao, na moje iznenađenje i moj naslednik u doglavničkoj fotelji imao je slično mišljenje, dok nas je Gradonačelnik obojicu nadvisio razobručenim optimizmom: ovo “bričenje na suvo” lokalnih samouprava za nas je stimulacija, jer ćemo sad, bez 15 odsto ionako mizernih budžeta, moći u potpunosti da se prepustimo bolnim reformama i da pokažemo da ne mogu oni nama toliko da uzmu kolko mi možemo asketski da uštedimo!

Znam, nije to izjava čoveka koji brine o jednom celom gradu, o 83.000 duša, to je izjava apartčika, vojnika stranke (kako sami sebe, jadni ljudi, nazivaju!) koji će, ako mu stranački “šefovi” samo došapnu da Vranje treba zapaliti, postideti i samog Nerona! I sad vi meni recite, vredi li takve išta savetovati?

Prvi komentar

  1. bezimeni

    Napredno nema sta, lepo su rekli: Zajedno mozemo sve (pa cak i ovo iz teksta)