Preletačević ima potpuno pravo da se krevelji, da karikira politiku, da glumi laganje, da se pravi da je političar. Pravo su mu dali svi oni koji su ozakonili laž, pokvarenost, zločinačku misao u javnom životu, oni koji su ga lišili obaveze da govori istinu, da se drži reči, da vodi računa o svojoj i o časti građana, svi oni koji su izbacili stid iz političkog života.


Piše: Zoran S. Nikolić


 

Baš mi je drago zbog ove gungule sa predsedničkim kandidatom koji sve redom zajebava: politički i kulturni establišment, pokvarenjačine i licemere raznih fela, nepismenu bagru i naivne tetkice. Najzad da se neko namerno pravi većim kretenom no što jeste, ali i takav opet je manji kreten od onih koji pokušavaju da pokažu da to nisu. Sjajan apsurd, ubedljiva demonstracija besmisla, i to po svim pravilima po kojima se igra. Što se više blesavi, to više liči na oficijelne aktere u predizbornoj trci.

     Preletačević ima potpuno pravo da se krevelji, da karikira politiku, da glumi laganje, da se pravi da je političar. Pravo su mu dali svi oni koji su ozakonili laž, pokvarenost, zločinačku misao u javnom životu, oni koji su ga lišili obaveze da govori istinu, da se drži reči, da vodi računa o svojoj i o časti građana, svi oni koji su izbacili stid iz političkog života.

Beli Preletačević – Montipajton, Derek Troter i Šojić

     I stvarno, kako je politika divna oblast! Oblast potpune slobode, bez ikakve moralne norme, bez ijednog pravila koje bi makar malo navelo političara da ne bude stoka!

     Zato mi je drago što se pojavila osoba koja glumi montipajtonovsku kreaturu ukrštenu sa hibridom koji je nastao od Dereka Trotera i Šojića, kreaturu koju ste svi sretali bezbroj puta u životu i za koju vam nije palo na pamet da će biti predsednički kandidat. Ti nesrećnici iz stvarnog života imaju i slikovita imena, kao što je moj poznanik Stole Prcoglavac, ili oni o kojima su mi pričali – Gavra Delon, Sima Kosmonaut ili Rada Pušikurka i Lida Karakter.

     Preletačević je pokupio osobine svih ostalih kandidata i prethodnih predsednika i pokazuje ih ogoljene, stvarne. Plastično objašnjava za koga se glasa i na njega tako i gleda onih stotinak hiljada ljudi koji će mu dati glasove. Da li je to utešno za našu demokratiju, iskrivljenu toliko da je postala suprotnost?