Rešenje o dodeli sredstava za sufinansiranje medijskih projekata iz budžeta Grada Vranja za 2017. godinu je skandalozno iz više razloga i zato mora biti poništeno. Ako se to ne dogodi, bićemo sigurni da je za ostatke ostataka novinarstva na lokalu pripremljen mrtvački sanduk.


Piše: Zoran Radulović


 

Možda će prošli četvrtak, kada je objavljeno rešenje o dodeli para lokalnim medijima, po nečemu ipak biti koristan. Možda će ući u istoriju kao dan kada su se vatreni zagovornici projektnog sufinansiranja medijskih sadržaja konačno otreznili i shvatili da je ta priča od starta trula i naopaka, gde god da pipneš. Možda.

Epika

Erupcija nezadovoljstva usledila je već u petak, ispred Skupštine grada, gde su protest i konferenciju za novinare održali vlasnik Vranjskih Vukašin Obradović, programski direktor OK radija Saša Stojković i poverenik NUNS Radoman Irić. Održani su epski govori – lokalna vlast optužena je za lopovluk, finansiranje partijske vojske i koješta drugo. Najavljeno je pokretanje upravnog spora, ali i nastavak borbe, šta god to značilo.

Pre nego što se pozabavim detaljima ovogodišnjeg medijskog konkursa, da podsetim čitaoce ovog portala da su Vranjske 2016. dobile 2,35 miliona, a OK radio 3,12 miliona dinara. Da li je tada sve bilo pošteno?

Predstavnici pomenutih medija će vam reći da je i onomad bilo propusta, ali da “mehanizam dodele sredstava nije loš kao takav, nego da ga je vlast, ne prezajući od kršenja zakona i moralnih načela, pretvorila u instrument za finansiranje režimskih i rođačko-kumovskih medija, ne obazirući se na javni interes i kvalitet sadržaja”. A to neodoljivo podseća na vajkanje komunista da je njihov sistem bio super, al’ da su ga u praksi sjebali “mangupi iz sopstvenih redova”.

U čemu je, dakle, problem sa ovogodišnjim gradskim konkursom za medije?

Krenimo od osnovnog uslova koji predviđa da „realizacija projekta mora biti dostupna/vidljiva građanima na teritoriji grada Vranja“. Ovo je toliko bezobalno da je zloupotreba bila više nego očekivana. Šta tačno znači da vam je nešto dostupno/vidljivo?

Besmisleni kriterijumi i besmisleni projekti

Televizija Vranjska plus, koja je dobila 6,3 miliona dinara ili maltene polovinu sredstava koje je Grad namenio medijima, ne spada u tzv. zemaljske ili terestričke kanale, odnosno ima je samo u paketima kablovskih operatera. Da li je ona dostupna Vranjancima?

Jeste – ako se otvorite i platite, na primer, Telekomu, možete da je gledate. Ako tu logiku doteramo do kraja, onda su vam dostupni svi mediji ovoga sveta, pa i niška televizija Zona plus (tvrdi se da je povezana sa porodicom Bate BIA Gašića), koja je dobila 300.000 dinara, što navodi na zaključak da je pomenuti uslov, onako kako je zadat konkursom, bespredmetan. Svakom građaninu je vidljivo/dostupno sve – naročito kad plati.

Veoma važna stavka u konkursu su kriterijumi za ocenjivanje projekata, a „mera u kojoj je predložena aktivnost podobna da ostvari javni interes“ je najznačajnija. Kad u Rešenju o dodeli sredstava, međutim, pročitate naslove i kratke opise onoga što će biti finansirano parama poreskih obveznika Vranja, dođe vam da plačete. Da li neko tamo uopšte razume šta su to projektno finansiranje, javni interes, ciljne grupe, a posebno šta su programski prioriteti? Ko, kome i zašto daje onolike novce građana?

Totalni novinari i totalno izveštavanje

Ko je taj genijalac iz RTV Vranje (odobreno 3,3 miliona dinara) koji je je smislio da informiše građane „o svim važnim pitanjima iz svih oblasti“? Voleo bih da upoznam to natprirodno biće, da ga dodirnem i zamolim da me nauči kako se piše projekat “o svim važnim pitanjima iz svih oblasti”. Moram to da saznam!

Ili uzmite ovo obrazloženje: Vranjska plus svojim projektom (odobreno 6,3 miliona) planira emitovanje emisije različitih tema radnim danima, a vikendom emisija “Program plus”, “Pitanja i odgovori”, “Studio plus”, “TV ugao”.

Kada se ovo opismeni i prevede na razumljiv jezik, ispada da su i u naprednoj televiziji planirali da izveštavaju o svim važnim pitanjima iz svih oblasti. Ako to tako može i ima smisla, što im onda lepo nisu dali svih 15 miliona, koliko je za medije predviđeno budžetom Grada?

Na totalno izveštavanje loži se i Preduzeće “M”, koje je dobilo 350.000 dinara za plan da se “na televiziji Fokus, u 40 emisija, tokom 26 nedelja, u formi reportaža predstavi svojevrsna razglednica grada kroz prikaz događaja iz svih oblasti”.

Vlasnik portala Vranjske žestoko se naljutio zato što je dobio samo 150.000 za izradu sadržaja “o aktuelnostima iz političkog, društvenog i socijalnog života građana”, a i on, zapravo, nudi izveštavanje “o svemu iz svih oblasti”.

Da se ne lažemo, većina učesnika na konkursu tražila je pare za finansiranje redovne produkcije, a to nije smisao projektnog finansiranja. Tačka.

sufinansiranje medijskih projekata Vranje

Protest: Stojković, Irić i Obradović

Grad koji (ni)je za svakoga

Moram da pomenem i genijalne naslove. Kad ih čovek vidi, pita se da li autori znaju kako se oprema tekst? Da li su nekada nešto slično radili u životu, mislim da li su nekada bili novinari?

Recimo, jedan od projekata RTV Vranje zove se „Vranje – grad za svakoga“. Jebem ti grad koji je za svakoga! Tu je i „Omladinsko izoštravanje“? Da su dodali „versus staračko zatupljivanje“ ličilo bi na nešto.

Vranjska plus ovako sažima: „Korak više ka građanima“! Ili „Za bolje sutra“! Isto k‘o u Komunistu, iz 1947. godine.

Moj favorit je pisac bataniškog portala Zona plus. Popijte najpre čašu vode, da ne padnete od udara kreativnosti: „Romstvo danas-sutra“! Bog te maz‘o! Neka su im za taj projekat dali 150.000 dinara, zaslužili su zbog naslova, mada bih ja umetnuo – i prekosutra.

Dođosmo tako i do mog omiljenog projekta koji je sastavio Sindikat novinara Srbije. Suze su mi navrle čim sam pročitao naslov – „Dostojanstvenim radom do profesionalnog novinarstva“. Za šest članaka, koji će biti objavljeni na portalu ove organizacije, poreski obveznici Vranja će da iskeširaju 200.000 dinara. Dostojanstveno, nema šta, 33.330 bruto po tekstu. Je l‘ mogu i ja negde da radim po toj ceni?

A o čemu će da pišu kolege? Biće, kažu, izneti stavovi „zaposlenih, budućih novinara, predstavnika poslodavaca, medijskih udruženja, lokalne samouprave“.

Na(p)redni deo mi se posebno dopada: „Cilj je podizanje nivoa znanja i razumevanja novinara i medijskih radnika o njihovim zakonskim pravima i obavezama“. Pa gde ste, braćo, bili do sada, što nas ostaviste da živimo u neznanju?

Batice

U obrazloženju tročlane Komisije navedeno je da je tema ovog projekta „originalna i od izuzetnog značaja za razvoj profesionalnog novinarstva“. Tu se čovek odmah naježi i zapita ko su ti izuzetni ljudi koji su uspeli da prepoznaju „izuzetan značaj“ onoga što o našem trošku namerava da radi izuzetni Sindikat novinara Srbije?

U tom drušvu je jedan jako zanimljiv batica – dr Milan Petković iz Niša, koji je u Komisiju ušao na predlog Društva novinara Vojvodine. Kad ugledate lepote sajta te mlade organizacije, odma‘ vam je jasno o čemu se tu radi.

Inače, dr Petković je bio kandidat za člana REM, a sada je izabran za člana radne grupe Ministarstva kulture i informisanja za izradu nove medijske strategije. Predložio ga je Medijski savez Srbije, u čiji sastav, gle, ulaze Društvo novinara Vojvodine i Sindikat novinara Srbije.

Je l‘ sad znate kako se prepoznaje „originalnost i izuzetan značaj“ nekog projekta?

Članstvo mlađanog dr Petkovića u gradskoj komisiji, dakle, jako zaudara na sukob interesa. Ovde bih samo da dodam još i to da je ceo sistem projektnog sufinansiranja postavljen upravo tako: batice iz strukovnih udruženja, tj. iz UNS/NUNS/DNV/DNN.. kao članovi komisija dodeljuju pare medijima čiji su vlasnici i novinari iz UNS/NUNS/DNV/DNN…

Talesi iz Mileta

U Komisiji je radio i izvesni Miodrag Miljković, iz Društva novinara Niša, o kojem na internetu možete da pronađete da je osnivač i direktor agencije Synopsys i da je producent dokumentarnog filma o Radničkom. Šta tog čoveka kvalifikuje kao medijskog stručnjaka? To što je u medijskom biznisu?

Ima, međutim, nešto jako zanimljivo o njemu. Miljkovićeva agencija je konkurisala ove godine kod Ministarstva za kulturu i informisanje, ali nije dobila sredstva. A on je kao znalac bio deo lokalne komisije koja je zaključila da jedan od projekata Vranjskih, baš onaj koji je Ministartsvo prethodno podržalo sa milion dinara, ništa ne valja.

A možda i projekat portala VranjeNET pod nazivom „Budžet grada Vranja – kako se prikupljaju i troše naše pare“, takođe ništa ne valja zato što je pisan na isti način kao i drugi projekat ovog medija koji je podržan od strane Ministarstva sa pola miliona?

Treći čovek i predsednik Komisije bio je profesor filozofije dr Slobodan Marković iz Vranja, dugogodišnji aktivni član UNS-a. Ni o njemu na internetu nema bog zna šta, osim da je nakupio mnogo knjiga i da zna da govori unatraške.

Dobro, on se verovatno razume u Talesa iz Mileta koji je rekao da je sve luk i voda, ali ostaje pitanje šta je profesor postigao u medijskoj sferi? Kako ja tog čoveka ne poznajem, a novinar sam iz Vranja, voleo bih da saznam da li je u nekom mediju nešto radio, šta je napisao i gde mogu da pročitam njegove stručne radove iz ove oblasti?

Sufinansiranje medijskih projekata za ponižavanje kritičara lokane vlasti

Kada svemu dodamo da je, u skladu sa važećim pravilima, pomenutu trojicu “eminentnih stručnjaka” za članove Komisije imenovalo Gradsko veće, dakle braća naprednjaci koji ovde drže vlast, onda je jasno zašto se konkursna igranka ovoga puta završila katastrofalno po NUNS-ovo krilo, odnosno po lokalne medije koji su, stalno ili povremeno, kritikovali ono što rade SNS i prilepci.

Na drugoj strani, oni koji su uvek uz vlast, poput Zorana Veličkovića, vlasnika RTV Vranje i RTV Bujanovac, Mirjane Dodić, vlasnice Vranjske plus i batica iz Zone plus i Sindikata novinara Srbije, zadovoljno trljaju ruke. Gotovo sve pare pokupili su oni, i to u proceduri u kojoj niko iz grupe olešenih unapred nije imao primedbe – ni na pravila, ni na sastav komisije. Molim lepo.

Dodatno poniženje za lokalne medije, odnosno dokaz da vladajuća elita zaklonjena iza podobnih stručnjaka može sve, je činjenica da je ostalo nepodeljeno 450.000 dinara.

Lokalna partijska oligarhija nezadovoljnima sada cinično poručuje da je sve u skladu sa zakonima i da se ona nije mešala u to ko će da dobije sredstva. Njima u prilog ide i činjenica da su projekti Vranjskih i OK radija dobili podršku Ministarstva uprkos tome što naprednjaci imaju vlast i na republičkom novou.

U ovoj šumi infomacija običan građanin više ne može da se snađe. Postaje mu svejedno.

Kako god, rešenje o dodeli sredstava za sufinansiranje medijskih projekata iz budžeta Grada Vranja za 2017. godinu je skandalozno iz više razloga i zato mora biti poništeno. Pod hitno se moraju izmeniti pravila i procedure na osnovu kojih se medijima dodeljuju sredstva lokalnih samouprava zato što pogoduju zlouotrebama svih vrsta. Ako se to ne dogodi, bićemo sigurni da je za ostatke ostataka novinarstva na lokalu pripremljen mrtvački sanduk.

Kako je dr Petković izabran za člana radne grupe za izradu nove medijske strategije, nisam optimista. Predloge za razmišljanje, međutim, imam.

Da i ja kažem nešto za Drugi dnevnik

Za početak, smatram da bi na konkursima lokalnih samouprava za sufinansiranje medijskih projekata trebalo da se primeni teritorijalni princip. Pa neka Bujanovačke i RTV Bujanovac senzibilišu” tamošnje stanovništvo, Informativni pres-centar Vladičinog Hana neka Hančanima predstavlja preduzetnike, dok bi Batine Nišlije mogle temeljno da se pozabave romstvom u Nišu

Tako bi, da je bilo po mome, za vranjske medije ove godine bilo dodatnih 2,5 miliona dinara, koje su pokupile mile naše kolege iz drugih gradova. Koga interesuje zašto je argument možete da konkurišite i vi kod nas” u datim okolnostima glup i bezobrazan objasniću mu privatno, pošto sam ovde već odužio.

Još samo da dodam da bi za nerazvijene lokalne samouprave, poput Bosilegrada ili Trgovišta, Ministarstvo od transfernih sredstava moglo da napravi posebnu finansijsku liniju, pa neka se tamo nadmeću mediji iz okruga, posebno oni što misle da su mnogo veliki.

Uvođenje oštrih kaznenih mera se podrazumeva.

Naravno, imam ja još mnogo predloga za razmišljanje, ali više o njima na nekom drugom mestu.

Prvi komentar

  1. Stanisa

    Čim vidiš face, sve ti je jasno.