Realno je naplativ najveći deo, pitanje je samo na koji način: da li će to biti kroz hipoteke, reprogram ili na neki drugi način. Deo dužnika je utužen, a čak i akcijski kapital, koji sada Grad ima u Simpu, ne bih obrisao tek tako, kao da ne postoji

  

Tokom poslednje sednice skupštine na kojoj je doneta odluka o novom zaduživanju Grada, prvi čovek Vranja Zoran Antić je rekao da lokalna samouprava još uvek u tom pogledu nije dostigla limit koji određuje zakon. On tvrdi da para u budžetu ima, a da bi saldo bio još bolji kada bi Gradu svi plaćali svoje obaveze.

Pitanje je, međutim, da li gradska kasa, posle Simpa, može da podnese nove udarce? Zna li se koliko duguju ostala propala preduzeća i sve siromašniji građani?

– Ukupan dug pravnih i fizičkih lica prema Gradskoj upravi i lokalnim javnim preduzećima je nešto manji od četiri milijarde dinara – kaže gradonačelnik Zoran Antić, dodajući da je situacija u Vranju po ovom pitanju daleko bolja nego u mnogim lokalnim samoupravama u Srbiji.

DRŽAVA ŠTITI PROPALE FABRIKE

VN: Da li su tu uračunati i dugovi Simpa od preko dve milijarde, koje je Grad konvertovao u kapital te kompanije?

Antić: – Da. Računajući potraživanja prema fizičkim i pravnim licima, zatim ono što je konvertovano u akcijski kapital, kao i reprograme dugova koje imaju preduzeća u restruktruriranju, ukupna potraživanja Grada su nešto manja od četiri milijarde dinara. A ukupna dugovanja lokalnog javnog sektora sa višegodišnjim kreditima su negde oko 800 miliona dinara.

To nisu potraživanja od juče?

– Ne, naravno, radi se o višegodišnjem periodu.

Dugovi fizičkih lica zastarevaju za godinu dana, a pravnih za tri godine. Od četiri milijarde, koliko je sada realno naplativo?

– Realno je naplativ najveći deo, pitanje je samo na koji način: da li će to biti kroz hipoteke, reprogram ili na neki drugi način. Deo dužnika je utužen, a čak i akcijski kapital, koji sada Grad ima u Simpu, ne bih obrisao tek tako, kao da ne postoji. Možda će sutra doći investitor koji će kupiti akciji po nekoj ceni, pa će Grad moći barem nešto da naplati. Potraživanja od preduzeća u restruktuiranju biće naplaćena po završetku tog procesa, jer dok on traje nija moguća prinudna naplata. Takođe, zastarelost poreskih potraživanja je 10 godina, a i ona su uključena u navedenu cifru.

Nama je glavni cilj da uredimo odnose, u smislu jasnog razgraničenja ko je poreski obveznik, naslednik, da li je moguć reprogram poreskih obaveza i da li je to u interesu građana. Konkretno, da svaki građanin svojoj deci ostavi jasnu sliku poreskih obaveza, a nama jasnu sliku poreskih potraživanja.

Zašto su se dugovi nagomilali? Četiri milijarde dinara je maltene dvogodišnji budžet grada.

– Glavni uzroci su socijalno-ekonomske prirode, a tu pre svega mislim na propast vranjske industrije, jer je dobar deo ljudi koji duguju Gradu bio vezan za gigante poput Simpa, Jumka i Koštane. Mnogi su u poslednjih nekoliko godina ostali bez posla i sada ili ne plaćaju svoje obaveze ili reprogramiraju dugove. U isto vreme, ta preduzeća u kojima su ti ljudi radili bila su godinama pod nekakvom zaštitom i nisu plaćala svoja dugovanja; da jesu, sada bi Grad bio u plusu od nekoliko milijardi dinara, pa ne bismo morali da se zadužujemo, čak bismo mogli i da oročimo određena sredstva i da ostvarimo dodatne prihode po osnovu kamata.

Da ostavimo po strani priču “šta bi bilo kad bi bilo”. Šta sada Grad realno može da uradi oko naplate?

– Sa fizičkim licima pokušavamo da održimo korektan odnos, shvatajući socijalni momenat. Ne želimo dodatno da opterećujemo ljude, da im popisujemo i iznosimo imovinu, i zato omogućavamo reprogram dugova na 24 mesečne rate koliki je zakonski maksimum kada su poreska dugovanja u pitanju. Nakon izlaska iz privredne recesije, kad građani dođu do posla, siguran sam da će želeti da izmire svoje obaveze.

antic-1_2

Isti aršin za sve

Da li to znači da zbog siromaštva trenutno protiv građana ne koristite sve pravne mehanizme koji su vam na raspolaganju?

– Ne, mi ih koristimo svuda gde je moguće, ali ne kod ljudi koji jedva preživljavaju. Kada je naplata lokalnih poreza u pitanju, preduzimamo zakonom propisane postupke naplate u smislu opomena, reprograma, administrativnih zabrana i slično, ali nismo pristupili podnošenju prekršajnih prijava za zakašnjenje u plaćanju ili za nepodnošenje ili čak neblagovremeno podnošenje poreskih prijava, što zakon predviđa kao mogućnost.

Nisam čuo za slučaj da je nekome oduzeta imovina sudskim putem zato što nije platio vodu ili grejanje.

– Znate kako, većina plaća zato što uvek postoji penzioner u porodici koji ima stabilna primanja. Time se izbegava izvršenje i problem rešava reprogramom. Kada bi te penzije nestale, onda bi zaista mnogi došli u situaciju da ne mogu da plaćaju obaveze.

NE MOGU DA PROMENIM LOŠ SISTEM

Kakva je situacija sa pravnim licima?

– Tu je isti aršin za sve. Gde god je moguća blokada, blokiramo, gde može da se radi razmena naloga, radimo razmenu, dozvoljavamo reprograme, upisujemo hipoteke, a one kod kojih ne vidimo volju za plaćanjem utužujemo.

Kako ćete postupati sa preduzećima koja su i dalje pod “zaštitom”?

– Tu želimo da po svaku cenu dođemo do neke imovine ili do naplate potraživanja. Primer je razmena imovine Sportskog centra Jumka za dugove koje ova kompanija ima prema gradskim javnim preduzećima, što će se dogoditi uskoro. Grad će napraviti dogovor sa menadžmentom Jumka o tome kako da dođe u posed te imovine. U Simpu je problem rešen konverzijom u akcijski kapital, a deo duga koji je reprogramiran mislim da ćemo uspeti da naplatimo.

Šta o svemu ovome da misle oni koji redovno izmiruju svoje obaveze?

– Ne radi se ovde o mojoj odluci ili volji nekoga ko je ovde bio pre mene. To je bio stav države i mi smo dovedeni u ovakvu situaciju. Jednostavno, ne možemo da naplatimo potraživanja od preduzeća koje je u procesu restrukturiranja. Možemo da tužimo, da blokiramo ona kod kojih je rešen vlasnički pravni status. Tamo gde nije rešen, možemo da prolongiramo plaćanje, da idemo na nekakve dogovore i reprograme, i da čekamo.

Kakav je to sistem u kojem mnogi ništa ne plaćaju, poput Simpa? Zar to ne liči na raspad?

– Potpuno se slažem da je sistem veoma loš, ali ja ne mogu da ga promenim. Moram da poštujem propise, da se snalazim u datoj situaciji i da upotrebljavam sve svoje političarske i menadžerske veštine, da koristim poznanstva sa pojedincima i grupama, kako bi lokalni budžet bio likvidan.

Zoran Radulović

DUGOVI GRAĐANA

Prema podacima koje su nadležni dostavili gradonačelniku, fizička lica na ime poreza na imovinu i naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine (dug za naknadu u iznosu od 77 miliona je zajednički i za pravna lica jer je isti uplatni račun) duguju 242 miliona dinara. Građani Vodovodu duguju 43, Komradu 90, a Novom domu 43 miliona dinara. Direkcija na ime zakupa montažnih objekata od fizičkih lica potražuje osam miliona dinara, dok podaci o dugovima građana na ime naknade za korišćenje građevinskog zemljišta (isti uplatni račun za fizička i pravna lica – 240 miliona) nisu još uvek dostavljeni iz tehničkih razloga.